Како је Макрон наљутио Тел Авив

Израел је ових дана водио још један рат и то против Француске, с којом традиционално гаји јаке везе. Сукоб је био дипломатског типа и брзо је, бар за јавност, успостављено примирје. Међутим, последице могу бити озбиљне и дугорочне, поготову по Емануела Макрона, који је први „извршио удар”, а потом се, како то бар тврди израелска страна – повукао машући белом заставицом. Управо зато што је оставио овакав утисак, аналитичари сматрају да француски председник ризикује да против себе окрене како домаћу јавност, тако и ону блискоисточну, укључујући и бивше француске колоније.

Наиме, он је на конференцији о Гази организованој у Паризу прошле седмице рекао да је превише цивила страдало, да борбе морају бити прекинуте и да Израел мора да поштује међународно право. Потом је у интервјуу за Би-Би-Си поновио захтев за обуставу ватре тражећи од Израела да прекине кампању одмазде која убија жене и децу. Поновио је да су бебе, жене и стари убијени у Гази и да „Израел мора да престане јер нема легитимитета за смрт”. Узвратио му је израелски премијер Бенјамин Нетанјаху поручивши шефу Јелисеја да је направио „моралну и чињеничну грешку” кад је критиковао поступке Израела, јер је, каже, Хамас тај који спречава евакуацију цивила док им они кажу да оду. Иако је упитно где могу да оду, Нетанјаху је подвукао да они чине све да умање страдање цивила, али да неће дозволити Хамасу да убиство израелских грађана остане без одговора.

Да ће до овог спора доћи могло се назрети чим су у етар, осим Макронових речи, из Париза послате и изјаве других учесника скупа о Гази, где је, рецимо, подсекретар УН за хуманитарна питања Мартин Грифитс, коментаришући израелски захтев цивилима да се из северног дела преселе на југ, рекао да УН не сме да помаже прогон Палестинаца из њихових домова и да они не могу бити део једностраног предлога да се „гурну у такозване сигурне зоне”. Из организације „Лекари без граница” потом су поменуте зоне назвали „лажним зонама”, јер је око 30 одсто убијених страдало управо на југу енклаве. Макрон је тада затражио хитан хуманитарни прекид борби рекавши да о томе нема расправе. Реакција Тел Авива била је жестока, па је Макрон у недељу покушао да смири страсти и ублажи своје речи. „Тајмс ов Израел” јавља да је канцеларија израелског председника Исака Херцога саопштила да је Макрон звао да би разјаснио свој став о рату у Гази, да је тада рекао да нема намеру да оптужи Израел да намерно гађа цивиле. Из Херцоговог кабинета је речено и да је француски председник истакао да недвосмислено подржава „право и дужност Израела на самоодбрану” и рат против Хамаса. Херцог је потом лично изјавио да су коментари француског колеге изазвали „много бола и узнемирења у Израелу”.

Из Јелисејске палате потврдили су да је председник обавио неколико телефонских позива у којима је поновио солидарност с Израелом суоченим с ужасом терористичких напада, али су додали и да је подсетио да њихов одговор мора да поштује међународно хуманитарно право. Тако је испало да се два председника нису сложила око интерпретације онога што је у том разговору речено. Док израелски медији преносе да је Херцог подвукао да му је Макрон рекао да Француска „недвосмислено подржава право и дужност Израела на самоодбрану”, ове речи демантују поједине француске дипломате. Бриселски „Политико” пише да они тврде да је из Париза подвучена неопходност да Израел поштује међународно хуманитарно право.

Макрон је код куће оптужен да шаље „мешане поруке”. Париски „Фигаро” оцењује да ризикује да посеје неразумевање и окрене многе против себе. На Блиском истоку је примећено да је у првим данима рата Париз био „исувише произраелски и у супротности с дипломатском традицијом”. У Тунису и Либану демонстранти су марширали до француских амбасада јер су Паризу замерили на подршци Израелу. Макрон је након тога више пажње посветио палестинским жртвама, што је очигледно наљутило Тел Авив и њихове присталице. Потом је покушао да „спусти лопту”, што је разочарало оне друге. Француска има посебан статус у Заливу, у арапском свету и јаке односе са Израелом. Овај положај Макронови министри називају проблемом позиције равнотеже у којој сте због тога свима криви. Други га, пак, називају проблемом седења на две столице.