Зашто је убијена Ивана Ходак

Од нашег сталног дописника
Загреб, 7. октобра – Годишњицу проглашења независности (државни празник је 8. октобра) Хрватска дочекује на несвакидашњи начин: у знаку тешког злочина чија је жртва Ивана Ходак (26), што је на до сада још незабележен начин уздрмало највише сфере државне власти. Под том сенком одржавају се данас свечаности у Сабору, који ће одмах после сутрашњег празника одлучивати о сменама два министра које је најавио премијер Санадер. Свега пет-шест часова после злочина у самом средишту Загреба, Санадер је донео одлуку да смени министре унутрашњих послова и правосуђа Берислава Рончевића и Ану Ловрин и на њихова места постави проверене кадрове у борби против организованог криминала и ратних злочина. Томислав Карамарко као шеф тајне службе СОА учествовао је у лоцирању одбеглог Анте Готовине и Хрвоја Петрача, осуђеног због отмице малолетног сина Владимира Загорца, а нови директор полиције Маријан Фабер је разоткрио и пред суд довео Главаша и његове ликвидаторе над осјечким Србима. Нови министар правосуђа Иво Шимоновић врсни је правник, а између осталог заступао је Хрватску у тужби против СРЈ за геноцид.

Иако се у ствари још не зна зашто је убијена ћерка Загорчевог адвоката Звонимира Ходака и бивше потпредседнице хрватске владе Љерке Минтас-Ходак, домаћа јавност је уверена (а то на свој начин потврђују и реакције самог државног врха) да се ту ради о морбидној поруци неког „очепљеног” дела организованог криминала, који до сада полиција и правосуђе нису успели ни да начну, а камоли да озбиљније угрозе.

Необичне коинциденције

Много чудних коинциденција указује на такву могућност, а не да се можда ради о злочину из страсти како поједини сумњају. Наиме, Ивана Ходак је ликвидирана с два метка (један у главу и један у врат) из пиштоља највероватније с пригушивачем, на степеништу испред свог стана који је управо напуштала. Убица је ушао у зграду која је увек закључана и има видео надзор, усред дана, око 11 сати, и после злочина несметано нестао у градским улицама. Неки сведоци су га видели немаскираног како трчи из зграде, али су описи различити. Догодило се то четири дана после изручења генерала Владимира Загорца Хрватској.

С друге стране, и Иванине везе с мушкарцима врте се у истој овој мутној причи. До летос је неколико година била с младим успешним менаџером Ивором Вуцелићем, чланом управе Adriatika.net, и све је већ указивало на то да ће се и венчати, а онда је изненада на Хвару летос срела адвоката Љубу Павасовића-Висковића и љубав је обострано планула. Оставила је Ивора. Да ствар буде необичнија, Љубо је био адвокат Хрвоја Петрача који је у затвору због отмице Загорчевог сина (наводно покушај изнуђивања већег износа новца), који је на суђењу и открио причу о драгом камењу које је Загорац однео из Министарства одбране. Петрачево и Загорчево пријатељство сеже из оних првих дана осамостаљења Хрватске, када је Петрач за рачун Туђманове власти шверцовао динаре камионима у БиХ ради куповине немачких марака уочи промене националне валуте, а Загорец му био један од тих возача.

Тако се млада Ивана нашла директно између два жестоко сукобљена табора, чиме је – како је пре месец дана тврдио недељник „Национал” – угрозила велики посао продаје Загорчевих грађевинских пројеката у Хрватској вредних око 42,5 милиона евра. Наиме, како се око њега стезала хрватска правосудна потера, Загорец је почео да продаје своју имовину, па су тако на ред дошли и велики грађевински послови у Хрватској у које је уложио много новца. Заинтересован за куповину тога био је познати композитор Тончи Хуљић, посредник и његов сарадник у томе био је Ивор Вуцелић, који је преко своје тадашње девојке Иване дошао у контакт с њеним оцем Звонимиром Ходаком који је обављао правне послове за Загорца у Хрватској. Онда је у све то нагло улетела Иванина љубав с Петрачевим адвокатом... Материјал за темељну сапуницу с крими заплетом, али је стварност била знатно суровија и под мецима се нашла Ивана, а да се заправо још не зна зашто.

Упоређивање са Србијом

Хрватски медији сада су пуни разних претпоставки и конструкција, али је најопипљивија чињеница да је јавност огорчена. У новинским коментарима се указује да је главна порука овог злочина врло јасна и гласи: „Више нико није сигуран, можемо да ликвидирамо свакога”. То иде дотле да се на неколико места истиче да је Хрватска у обрачуну с организованим криминалом далеко заостала за Србијом. Наводи се да је хрватски криминал овим злочином преузео водеће место у региону, а коментатор „Јутарњег листа” Давор Бутковић пише да „хрватска власт мора данас учинити исто што је Ђинђићева влада учинила 2003”, односно „мора данас похапсити све оне који су на било који начин повезани с организованим криминалом”.

Бруталан злочин усред дана и усред Загреба већ потреса и унутрашње политичке односе, а има и неугодне међународне импликације. Тако челник СДП-а Зоран Милановић сматра да је до смене министара дошло „прекасно и премало”, те да „једини који треба отићи јесте Санадер”. „Још пре пет дана тврдио је да је све у реду, а данас се показује сва беда кадровске политике ХДЗ-а” – каже Милановић. Слично резонује и председник ХНС-а Радимир Чачић, који каже: „Све оно што су још јуче говорили у Сабору сада се показује као тотална лаж, и то у најосетљивијим ресорима полиције и правосуђа.”