У средишту урагана

14.11.2023. – У понедељак смо одржали наш месечни састанак Савета за спољне послове. Разговарали смо првенствено о драматичној ситуацији у Гази и рату против Украјине. Та су два сукоба врло различита, али и међусобно повезана. Морамо да заузмемо принципијелан став према Гази и много више се посветимо постизању мира на Блиском истоку, а да истовремено останемо уједињени у подршци Украјини „колико год буде требало”.

Морамо много више да се посветимо постизању мира на Блиском истоку, а да истовремено наставимо да пружамо подршку Украјини „колико год буде требало”.

Пред ЕУ су два велика испита у Украјини и Израелу–Палестини. Рат бесни на источној граници Европе већ готово две године, много дуже него што је Путин мислио, уверен да ће за неколико недеља руска војска ући у Кијев и успоставити марионетски режим, попут оног у Белорусији. Захваљујући отпору Украјине и међународној подршци, до тога није дошло.

Европа је испунила свој задатак

Европа је испунила свој задатак: ЕУ је економски и војно у огромној мери подржала Украјину. Обучили смо више од 30.000 украјинских војника, а наша војна подршка сада је достигла 27 милијарди евра. Увели смо 11 пакета санкција и припремамо дванаести, с новим забранама увоза и извоза, мерама за пооштравање горње границе цена нафте и борбу против заобилажења санкција.

„Путиновом режиму је рат потребан као инструмент његовог политичког опстанка. Морамо се припремити за дуготрајни сукоб, у којем Русија не може да победи, али чији крај може да одложи.”

Међутим, морамо да будемо реални: победа Украјине над Русијом у овом тренутку није изгледна. Путиновом режиму је рат потребан као инструмент његовог политичког опстанка. Морамо се припремити за дуготрајни сукоб, у којем Русија не може да победи али чији крај може да одложи. Уз очекиване изборе у САД, који би, како се Путин нада, могли да угрозе подршку Сједињених Држава Украјини, Путин верује да ће демократије коначно поклекнути. Морамо доказати да није у праву и остати уједињени у пружању подршке Украјини „колико год буде требало”.

Највећа гаранција безбедности које можемо дати Украјини је чланство у ЕУ

Европска комисија је прошле недеље препоручила отварање приступних преговора ЕУ с Украјином. Такође радимо на гаранцијама безбедности за Украјину. Предложио сам успостављање наменског вишегодишњег фонда у оквиру Европског инструмента за мир како бисмо осигурали нашу војну подршку Украјини током наредних година. Међутим, ми нисмо војни савез и највећа гаранција безбедности коју можемо дати Украјини јесте да је учинимо пуноправном чланицом европске породице.

Друго велико питање је ситуација у Израелу и Палестини након ужасног терористичког напада Хамаса 7. октобра, који смо најоштрије осудили. Месец дана касније, у Гази се одвија хуманитарна трагедија.

Морамо показати да је оптужба за двоструке стандарде лажна

Као што сам објаснио и прошле седмице на конгресу Странке европских социјалиста, иако су ова два сукоба врло различита по својим узроцима и актерима, истовремено су и међусобно повезани. Многе земље у такозваној јужној хемисфери заиста нас виде као неког ко примењује двоструке стандарде у погледу међународног права у Украјини и Гази. Својим делима и речима морамо показати да је ова оптужба лажна.

Наравно, подржавамо право Израела да се, суочен с ужасним терористичким нападима које је претрпео, брани. Но, као што је председник Обама рекао у једном инспиративном тексту, битан је начин на који се Израел брани. Израел је дужан да поштује међународно хуманитарно право и настоји да сведе цивилне жртве на минимум. Неприхватљиво је ускраћивање воде, хране, струје и горива целом опкољеном цивилном становништву.

„Војна стратегија која занемарује последице по цивиле ризикује да будући мир између Палестинаца и Израелаца буде готово немогућ. Па ипак, мир је једина истинска дугорочна гаранција за безбедност Израела.”

Према наводима здравствених власти, у Гази има већ више од једанаест хиљада жртава, од којих су око половине деца. Војна стратегија која занемарује последице по цивиле неће успети, јер ризикује да будући мир између Палестинаца и Израелаца буде готово немогућ. Па ипак, мир је једина истинска дугорочна гаранција за безбедност Израела.

Избећи ширење сукоба на регион

У наредним данима морамо избећи ширење сукоба на регион и постићи тренутну деескалацију. Морамо постићи хуманитарне паузе, прекид ватре, примирја... није важно како ћемо то назвати, оно што јесте важно је да се ограничи патња цивилног становништва и омогући ослобађање израелских талаца.

Потребно је осигурати редован доток хуманитарне помоћи у Газу сваког дана у потребним количинама, укључујући и гориво. Велики број камиона чека на граници, а новца не мањка. Потребни су и сигурни коридори који ће довести ову помоћ свим људима којима је потребна, евакуирати све рањене и болесне, као и стране држављане. Потребан нам је већи копнени приступ Гази, а проучавамо и кипарски предлог да се отвори поморски коридор до енклаве. Међународни црвени крст такође мора да добије приступ таоцима који су у рукама Хамаса, а које Хамас мора да ослободи.

Тренутна дешавања у Гази последица су политичког и моралног неуспеха међународне заједнице. Тридесет година након споразума из Осла, међународна заједница није урадила оно што је требало како би решење с две државе постало реалност. Данас је број израелских досељеника на окупираним палестинским територијама готово три пута већи него пре 30 година и ова територија је подељена у архипелаг неповезаних подручја, што знатно отежава спровођење решења с две државе које међународна заједница захтева већ 76 година. Морамо подједнако бранити право Палестинаца и Израелаца на слободу, безбедност и достојанство.

Три „да” и три „не”

Након што се буду консолидовала хуманитарна примирја, што није случај у овом тренутку, мораћемо прећи с помоћи на политичко деловање. Моментална политичка транзиција мораће да се заснива на следећим принципима о којима смо разговарали на Савету за спољне послове. Сумираћу то кроз три „да” и три „не”.

Као прво, не било каквом присилном расељавању Палестинаца изван Газе у друге земље.

Као друго, територија Газе се не може смањивати и израелске одбрамбене снаге не би смеле да трајно поновно окупирају Газу, нити би смело да буде повратка Хамаса у Газу.

Као треће, Газа не може бити одвојена од остатка палестинског питања: решење за Газу мора да буде унутар оквира решења палестинског проблема у целини.

А три „да” тичу се актера који треба да раде на решењу.

Најпре, Палестинска самоуправа треба да управља Газом, а њену природу, улогу и легитимитет треба да дефинише Савет безбедности УН.

Но, овој самоуправи свакако ће бити потребна подршка.

То би било друго да, које се односи на снажније учешће арапских земаља. Тренутно, арапске државе не желе да разговарају о „дану после”, јер су фокусиране на трагедију која се данас одвија. Али нема решења без њихове снажне опредељености која није само финансијска. Није реч само о физичкој реконструкцији, него о давању политичког доприноса изградњи палестинске државе.

Треће да односи се на већу ангажованост ЕУ у региону.

„За ЕУ, питање није само помоћи да се поновно изгради Газа, што смо већ неколико пута урадили, него помоћи да се изгради потпуно суверена палестинска држава, која може да врати достојанство Палестинцима и постигне мир с Израелом.”

За нас, такође, питање није само помоћи да се поново изгради Газа, што смо већ неколико пута урадили, него помоћи да се изгради потпуно суверена палестинска држава, која може да врати достојанство Палестинцима и постигне мир с Израелом.

То мора бити наш циљ и оно на шта ћемо се обавезати. Иначе, ризикујемо да останемо у спирали насиља, те би наша безбедност могла да буде све више угрожена: овај конфликт има потенцијал да креира озбиљну нестабилност у целом свету. Ми Европљани, из властитог интереса, али такође из моралне и политичке одговорности, морамо да се много више обавежемо на постизање мира између Израела и Палестине. Значајан део будуће глобалне улоге Уније, нарочито кад су у питању наши односи са земљама јужне хемисфере, зависиће од наше преданости решавању овог конфликта.

„Знатан део будуће глобалне улоге Уније зависиће од наше преданости решавању израелско-палестинског конфликта.”

У наредним данима посетићу Израел, Палестину, Бахреин, Саудијску Арабију, Катар и Јордан, како бих о овим питањима и предлозима разговарао с бројним водећим актерима у региону.

Потреба за мировним споразумом између Јерменије и Азербејџана

На крају, такође смо разговарали с министрима спољних послова ЕУ о ситуацији између Јерменије и Азербејџана. Треба да помогнемо да се Јерменија заштити од сваке унутрашње или спољне дестабилизације. Као први корак, оснажићемо нашу цивилну мисију у тој земљи. Преговори између Јерменије и Азербејџана морају да се наставе и потребно је закључити мировни споразум. Посвећени смо наставку посредовања које је иницирао председник Европског савета Мишел. Такође смо послали јасну поруку Азербејџану да ће свако кршење територијалног интегритета Јерменије имати озбиљне последице по наше односе.

У ЕУ, налазимо се у средишту урагана, сведоци смо сукоба у многим регионима око нас. Да бисмо одбранили наше вредности и интересе и заштитили безбедност наших грађана, треба да размишљамо и делујемо принципијелно и стратешки.

*Високи представник Европске уније за спољне послове и безбедносну политику и потпредседник Европске комисије