Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Када и како су деца у центру медијске пажње

Када и како су деца у центру медијске пажње
Сајам слободног времена: Други дан „Дечје недеље” обележила је манифестација „Сајам слободног времена” која је јуче улепшала простор од књижаре „Просвета” до галерије „Прогрес” у Кнез Михаиловој улици Фото Б. Педовић

   

Значај и улога средстава јавног информисања у промоцији и заштити права детета и превенција неумесног реаговања када се у школи или општини догоди нешто што медији третирају као сензацију занемарујући интересе деце – окосница су трибине „Деца и медији” која је, у оквиру програма „Дечје недеље”, јуче организована у општини Стари град. На иницијативу организације Пријатељи деце Србије, основци и средњошколци из Београда, Ваљева, Инђије, Новог Пазара и Прокупља заједно са новинарима тражили су одговор на питање – када и како су деца у центру медијске пажње, а отворили су велики број нових тема закључивши једногласно да би овакве трибине требало стално организовати.

Бранка Оташевић, новинар,  испред Пријатеља деце Србије питала је школарце којим би темама у вези са децом испунили једносатну емисију на телевизији или страну у новинама. Насиље, алкохолизам и наркоманија су прво наведени, а тек онда образовање и промоција успеха младих у било којој области.

Као најчешћа, примећена је злоупотреба деце у медијима у политичке сврхе, када у току кампање челници странака држе малишане у наручју или их цупкају на крилу. Или је слика о деци она у којој су представљена театрално уз велику драму као напаћена, злостављана, болесна и изазивају сажаљење код грађана.

– Зар нису деца украс света и зар осмехом не могу да улепшају дан?

Како отворим новине, или укључим телевизор, запљусну ме политичка догађања из земље и света, онда хроника, крађе, убиства, понеки спортски успех и не памтим када сам на пример видела ударни наслов – Ученик Музичке школе „Јосип Славенски” концертом одушевио публику. Зашто су таква дешавања увек на последњој страни? Зато што омладина има искривљен систем вредности и радије коментарише скандалозне текстове таблоида. Ми смо жртве сопственог избора, јер медији пласирају оно што је публици интересантно – приметила је Милица Вуковић, ученица Угоститељско-туристичке школе.

Да треба знати да су више него икад медији у рукама младих људи од којих зависи медијска култура, било да су њени конзументи или ствараоци, истакао је Нино Брајевић, председник Удружења новинара Србије.

Драган Јањић, помоћник министра културезадужен за медије, истакао је да је оно што се нуди младој читалачкој публици испод сваког нивоа у интелектуалном смислу.

– Да ли је могуће да децу интересује то што се на фотографији таблоида певачици виде гаће? То је једнако глупо као када би се направила сензација зато што је скакач увис успешно прескочио 30 центиметара – закључио је Јањић.

Према његовим речима, годишње се из буџета потроши око пола милиона евра на едукацију, превасходно младих, који конзумирају медијски садржај у најширем смислу. Новине, радио, телевизија мање су опасне од свима доступног Интернета, који важи за најкоришћенију, а најмање ограничену медијску сцену. Гледаност телевизије и тираж новина зависе од занимљивости садржаја који нуде, а у њему је најмање емисија и чланака образовног типа захваљујући поремећеном систему вредности у земљи.

-----------------------------------------------------------

Где сте новинари

– Кодекс понашања медија у односу на децу не сме остати мртво слово на папиру и дајемо реч младима. Једно од права детета, за које се залажемо, јесте да оно што мисли и искаже. Зато су људи од медијског утицаја овде да саслушају вас и покушају да реше проблеме или недоумице – рекла је Бранка Оташевић обраћајући се школарцима.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.