Радикали против Дejвида Толберта

У кампању за избор новог хашког тужиоца укључили су се ових дана и чланови стручног тима хашког оптуженика Војислава Шешеља, коме суђење треба да почне 7. новембра.

Они су против Толберта због тога што је он, како каже Шешељев главни правни саветник Зоран Красић, док је био заменик секретара "показао да Шешеља доживљава као политичког затвореника".

Мандат главне хашке тужитељке Карле дел Понте истиче крајем године, а њеног наследника Савету безбедности пре 31. децембра предложиће генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун. Најозбиљнији кандидат за новог тужиоца је Белгијанац Серж Бремерц, донедавно заменик главног тужиоца сталног Међународног кривичног суда у Хагу, али 18 тужилаца Хашког трибунала воде већ неколико месеци позадинску битку да за наследника Дел Понтеове буде именован њен садашњи заменик Американац Дејвид Толберт. Пишу петиције, алармирају невладине организације да их подрже...

Зоран Красић криви Толберта што Шешељ од децембра 2003. до јула 2004, дакле "више од седам месеци није могао да окрене телефон". Толберт га је као заменик секретара казнио – први пут зато што је био носилац изборне листе радикала на парламентарним изборима. Други пут зато што му је странка постигла добре резултате, па "да не би могао да учествује у преговорима о формирању владе". И трећи пут зато што су били председнички избори. Красић ове тврдње илуструје копијама Толбертових одлука којима је (у то време се налазио на функцији заменика секретара суда) лидеру радикала забрањивао сваку комуникацију.

У одлуци од 11. децембра 2003. године, Толберт је Шешељу забранио сваку комуникацију телефоном, осим с члановима уже породице, правним саветником и дипломатским или конзуларним представницима, и то "под условом да ове олакшице ни на који начин не користи за ступање у контакт са средствима јавног информисања, а да контакти са породицом буду надгледани". Позвао се на чињеницу да је лидер СРС-а уочи парламентарних избора у Србији од 28. децембра 2003. "давао изјаве средствима јавног информисања, користећи при том притворске јединице, те су те изјаве потом објављене у средствима јавног информисања". Када је секретаријат сазнао да је Шешељева странка 25. децембра омогућила новинарима, на конференцији за штампу СРС-а, да чују Шешељеву телефонску изјаву, 29. децембра му је забрањена и комуникација са породицом. Остављена му је само могућност да до 10. јануара 2004. комуницира с правним саветником и дипломатским или конзуларним представницима. Потом је сам Толберт одлучио да забрана остане на снази и наредних 30 дана. Како пише у образложењу, заменик секретара је ову одлуку донео, између осталог, "имајући у виду да резултати парламентарних избора у Србији, одржаних 28. децембра 2003. године, говоре да је политичка странка на чијем се челу оптужени налази, освојила 82 од укупно 250 места у Народној скупштини Републике Србије".

Изражавајући забринутост што је оптужени "и даље показивао склоност да пркоси", Толберт му је, почев од 10 фебруара, казну продужио за још 30 дана, али му је овог пута дозвољена комуникација са члановима уже породице под условом да се надгледа онако како одреди управник притворске јединице.

Писмо које је Шешељ 15. априла 2004. упутио Томиславу Николићу, заменику председника СРС-а, а које је објављено у штампи 21. априла 2004. године, послужило је као повод забрани уз образложење да је "оптужени изнео тврдње о недоличном понашању службеника суда, укључујући судије, службенике Тужилаштва и Секретаријата". "Узимајући у обзир председничке изборе у Србији који ће се одржати 13. јуна 2004. године", Толберт одлучује да Шешељу до 13. јуна остане на снази претходна забрана. А затим, "имајући у виду да постоји могућност да се други круг избора одржи 27. јуна 2004", Толберт казну још једном продужује до 1. јула 2004.

Красић тврди да је после овога Толберт одмах напредовао и постао заменик Карле дел Понте и да ће сада, ако постане главни тужилац, он да "спроведе политички прогон".

Педесетједногодишњи Дејвид Толберт у трибуналу се прво запослио као шеф кабинета председника суда 1996. године. Образовао се на Универзитету Северне Каролине и на Универзитету у Нотингему, где је магистрирао право 1990. године. Предавао је међународно право и људска права на постдипломским студијама у Уједињеном Краљевству и дуго радио као правник и адвокат у Сједињеним Америчким Државама.

Пре него што је почео да ради у Хашком трибуналу био је шеф Генералног правног одељења Агенције Уједињених нација за пружање помоћи палестинским избеглицама, а од 2001. до 2003. био је извршни директор Правне иницијативе за средњу Европу и Евроазију Удружења америчких правника, која управља програмима развоја владавине права широм источне Европе и бившег Совјетског Савеза (ABA/CEELI).
Љ. Милисављевић

--------------------------------------------------------------------------

Дел Понте демантује Флоренс Артман

"Ђинђић ми је рекао: ’Даћу вам Младића’. Мислим да је то било у фебруару 2003, тачно је да ми је обећао изручење генерала. Рекао је, сећам се добро, да треба да сачекамо пролеће јер спроводи реформу полиције. Нажалост, био је убијен", изјавила је Карла дел Понте за јучерашње издање франкфуртских Вести, а преноси Б92. Хашка тужитељка је тиме први пут демантовала тврдње своје бивше портпаролке Флоранс Артман, која у књизи "Мир и казна" тврди да је премијер Србије Зоран Ђинђић тражио помоћ НАТО-а за хватање Ратка Младића, и то у време хапшења Слободана Милошевића, у јуну 2001.
Флоранс Артман је написала да је Ђинђић тражио асистенцију НАТО-а "у року од четири сата" за хватање Младића, али Карла дел Понте наводи да се тога не сећа.
На питање да ли Србија уопште нешто чини по питању хапшења Младића, она је рекла да "Србија чини нешто, али да има и тешкоћа". "Нећу сада јавно да говорим о тим тешкоћама. О томе ћемо када Младић буде ухапшен", рекла је она.
П. Р.