Под земљом можемо имати шопинг-молове, спортске хале, базене

Са Конференције удружених истраживачких центара за урбани подземни простор – ACUUS, одржане у Сингапуру, недавно је стигла одлична вест за највећи и најстарији универзитет у земљи, али и главни град и Србију уопште. Наиме, Универзитет у Београду ће 2025. године бити организатор највеће међународне конференције о урбаним подземним просторима захваљујући кандидатури коју су успешно представили проф. др Владан Ђокић, ректор, и проф. др Небојша Бојовић, декан Саобраћајног факултета, о чему је „Политика” известила читаоце.

Детаље о процесу кандидатуре, као и шта одржавање такве конференције значи за УБ, Београд и државу за наш лист појаснили су ректор Ђокић и декан Бојовић.

„Процес кандидатуре за домаћина конференције трајао је више година, у којима се УБ надметао са академским институцијама у Монтреалу и Лозани доказујући да има одговарајуће организационе капацитете и могућности за тај догађај, институционалну подршку и атрактивност теме и локације. Насупрот самосталном наступу Федералне политехничке школе у Лозани овдашњу кандидатуру заједнички су припремили УБ, Саобраћајни факултет, Институт за архитектуру и урбанизам Србије и Урбанистички завод Београда. Ректор сматра да је, уз жељу да се конференција врати на Стари континент и занимљивост Београда у погледу могућих улагања у подземне просторе, пресудно у одлучивању за УБ било управо то приказано институционално јединство, које су касније потврдили и присуством свих представника поменутих институција на конференцији у Сингапуру. 

Истиче да ACUUS има историју дужу од 35 година и да је формиран као одговор на енергетску кризу друге половине прошлог века. Конференције се одржавају сваке две или три године, а веома су посећене када се баве архитектуром, грађевинарством и саобраћајем. Домаћинство над конференцијом за УБ, каже, представља одличну прилику за будуће умрежавање нашег највећег универзитета са другим реномираним научним институцијама у свету.

‒ Желимо да прикажемо другачији концепт будућег планирања урбаног подземног простора, поготову за земље у развоју, који заузврат може да подстакне домаће истраживаче да се даље усавршавају у овој области. Потрудићемо се да број учесника на конференцији у главном граду Србије, коју ћемо организовати на тему „Подземна мобилност и узвишено размишљање: Нове могућности и изазови у коришћењу подземних урбаних простора”, буде већи него у Сингапуру, где је присуствовало више од 500 истраживача. Волео бих да ACUUS 2025 буде међу првим глобалним конференцијама које ће се одржати у реновираном, модерном конгресном Сава центру. Служба главног урбанисте града Београда определила је средства за израду претходне Студије о дефинисању могућности и потенцијала будућег коришћења подземних урбаних простора у главном граду, чија би израда била поверена колегама из Урбанистичког завода у Београду. Искрено се надам да ће студија и пратећи материјал бити приказани на предстојећој конференцији ‒ истакао је Ђокић и изразио наду да ће јавни и приватни сектор обезбедити одговарајућу финансијску подршку том великом догађају.

Проф. др Небојша Бојовић, декан Саобраћајног факултета, за наш лист подвлачи да је главни град Србије на самом почетку планирања подземног урбаног простора и да је зато веома битно у овом тренутку одредити одговарајуће принципе и смернице, у чему ће конференција умногоме допринети. За изградњу подземља, каже, почетни трошкови су углавном велики, али вишегодишњи доприноси након његове употребе немерљиви су поготову у смањењу скривених трошкова. Република Србија, како открива, не обитава великим бројем модерних урбаних подземних простора, а и оно што има није изведено на револуционаран већ постепен начин.

‒ Подземни простор је необновљиви ресурс и највећи потенцијал главног града је у његовој тренутно недовољној искоришћености. Раритет који Београд тренутно поседује у односу на друге градове свакако су историјски подземни објекти, лагуми и бункери, стари вински подруми и велики број цивилних склоништа које је потребно уклопити у урбане функције у мирнодопском периоду. Смисао конференције која окупља све истраживаче света из ове области, јесте да представе различите могућности и идеје будућег коришћења подземног урбаног простора. Подземни урбани простори на више начина могу утицати на ублажавање саобраћајне гужве у граду. Први начин је изградња метро система. Други је градња јавних подземних гаража која би евидентно умањила и случајеве непрописног паркирања. Трећи разлог би се пронашао у изградњи проходних или полупроходних инфраструктурних канала којим би се избегли грађевински радови на површини приликом непредвиђених хаварија на подземној инфраструктури. Такође, изградњом подземних ретензија умањиле би се поплаве у неким нижим деловима града. Али оно што је мени, као становнику Београда, најбитније јесте то што се и неки други садржаји могу планирати под земљом, где можемо имати шопинг молове, спортске хале, затворене базене који би својим одсуством на површини допринели изградњи зеленог појаса који би онда приволео моје суграђане да га користе као вид алтернативног кретања мимо саобраћајне инфраструктуре ‒ нагласио је декан Бојовић.

За Саобраћајни факултет, Институт за архитектуру и урбанизам Србије и УБ, каже, као основни циљ предстоје отварања нових истраживачких домена за све заинтересоване научне раднике. Зато је декан Бојовић путем страница нашег листа апеловао на све релевантне научне институције Републике Србије, које сматрају да су део ове области, да би требало да им се прикључе у организацији конференције, првенствено због тога што планирање подземних урбаних простора недвосмислено захтева мултидисциплинарни приступ. Остали циљеви који иду уз организовање конференције, не мање битни, односе се, каже, на промоцију наших научних институција у свету, унапређење свести о коришћењу и планирању подземног урбаног простора у региону и шире, и промовисање Београда у туристичком смислу.