Pod zemljom možemo imati šoping-molove, sportske hale, bazene

Sa Konferencije udruženih istraživačkih centara za urbani podzemni prostor – ACUUS, održane u Singapuru, nedavno je stigla odlična vest za najveći i najstariji univerzitet u zemlji, ali i glavni grad i Srbiju uopšte. Naime, Univerzitet u Beogradu će 2025. godine biti organizator najveće međunarodne konferencije o urbanim podzemnim prostorima zahvaljujući kandidaturi koju su uspešno predstavili prof. dr Vladan Đokić, rektor, i prof. dr Nebojša Bojović, dekan Saobraćajnog fakulteta, o čemu je „Politika” izvestila čitaoce.

Detalje o procesu kandidature, kao i šta održavanje takve konferencije znači za UB, Beograd i državu za naš list pojasnili su rektor Đokić i dekan Bojović.

„Proces kandidature za domaćina konferencije trajao je više godina, u kojima se UB nadmetao sa akademskim institucijama u Montrealu i Lozani dokazujući da ima odgovarajuće organizacione kapacitete i mogućnosti za taj događaj, institucionalnu podršku i atraktivnost teme i lokacije. Nasuprot samostalnom nastupu Federalne politehničke škole u Lozani ovdašnju kandidaturu zajednički su pripremili UB, Saobraćajni fakultet, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije i Urbanistički zavod Beograda. Rektor smatra da je, uz želju da se konferencija vrati na Stari kontinent i zanimljivost Beograda u pogledu mogućih ulaganja u podzemne prostore, presudno u odlučivanju za UB bilo upravo to prikazano institucionalno jedinstvo, koje su kasnije potvrdili i prisustvom svih predstavnika pomenutih institucija na konferenciji u Singapuru. 

Ističe da ACUUS ima istoriju dužu od 35 godina i da je formiran kao odgovor na energetsku krizu druge polovine prošlog veka. Konferencije se održavaju svake dve ili tri godine, a veoma su posećene kada se bave arhitekturom, građevinarstvom i saobraćajem. Domaćinstvo nad konferencijom za UB, kaže, predstavlja odličnu priliku za buduće umrežavanje našeg najvećeg univerziteta sa drugim renomiranim naučnim institucijama u svetu.

‒ Želimo da prikažemo drugačiji koncept budućeg planiranja urbanog podzemnog prostora, pogotovu za zemlje u razvoju, koji zauzvrat može da podstakne domaće istraživače da se dalje usavršavaju u ovoj oblasti. Potrudićemo se da broj učesnika na konferenciji u glavnom gradu Srbije, koju ćemo organizovati na temu „Podzemna mobilnost i uzvišeno razmišljanje: Nove mogućnosti i izazovi u korišćenju podzemnih urbanih prostora”, bude veći nego u Singapuru, gde je prisustvovalo više od 500 istraživača. Voleo bih da ACUUS 2025 bude među prvim globalnim konferencijama koje će se održati u renoviranom, modernom kongresnom Sava centru. Služba glavnog urbaniste grada Beograda opredelila je sredstva za izradu prethodne Studije o definisanju mogućnosti i potencijala budućeg korišćenja podzemnih urbanih prostora u glavnom gradu, čija bi izrada bila poverena kolegama iz Urbanističkog zavoda u Beogradu. Iskreno se nadam da će studija i prateći materijal biti prikazani na predstojećoj konferenciji ‒ istakao je Đokić i izrazio nadu da će javni i privatni sektor obezbediti odgovarajuću finansijsku podršku tom velikom događaju.

Prof. dr Nebojša Bojović, dekan Saobraćajnog fakulteta, za naš list podvlači da je glavni grad Srbije na samom početku planiranja podzemnog urbanog prostora i da je zato veoma bitno u ovom trenutku odrediti odgovarajuće principe i smernice, u čemu će konferencija umnogome doprineti. Za izgradnju podzemlja, kaže, početni troškovi su uglavnom veliki, ali višegodišnji doprinosi nakon njegove upotrebe nemerljivi su pogotovu u smanjenju skrivenih troškova. Republika Srbija, kako otkriva, ne obitava velikim brojem modernih urbanih podzemnih prostora, a i ono što ima nije izvedeno na revolucionaran već postepen način.

‒ Podzemni prostor je neobnovljivi resurs i najveći potencijal glavnog grada je u njegovoj trenutno nedovoljnoj iskorišćenosti. Raritet koji Beograd trenutno poseduje u odnosu na druge gradove svakako su istorijski podzemni objekti, lagumi i bunkeri, stari vinski podrumi i veliki broj civilnih skloništa koje je potrebno uklopiti u urbane funkcije u mirnodopskom periodu. Smisao konferencije koja okuplja sve istraživače sveta iz ove oblasti, jeste da predstave različite mogućnosti i ideje budućeg korišćenja podzemnog urbanog prostora. Podzemni urbani prostori na više načina mogu uticati na ublažavanje saobraćajne gužve u gradu. Prvi način je izgradnja metro sistema. Drugi je gradnja javnih podzemnih garaža koja bi evidentno umanjila i slučajeve nepropisnog parkiranja. Treći razlog bi se pronašao u izgradnji prohodnih ili poluprohodnih infrastrukturnih kanala kojim bi se izbegli građevinski radovi na površini prilikom nepredviđenih havarija na podzemnoj infrastrukturi. Takođe, izgradnjom podzemnih retenzija umanjile bi se poplave u nekim nižim delovima grada. Ali ono što je meni, kao stanovniku Beograda, najbitnije jeste to što se i neki drugi sadržaji mogu planirati pod zemljom, gde možemo imati šoping molove, sportske hale, zatvorene bazene koji bi svojim odsustvom na površini doprineli izgradnji zelenog pojasa koji bi onda privoleo moje sugrađane da ga koriste kao vid alternativnog kretanja mimo saobraćajne infrastrukture ‒ naglasio je dekan Bojović.

Za Saobraćajni fakultet, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije i UB, kaže, kao osnovni cilj predstoje otvaranja novih istraživačkih domena za sve zainteresovane naučne radnike. Zato je dekan Bojović putem stranica našeg lista apelovao na sve relevantne naučne institucije Republike Srbije, koje smatraju da su deo ove oblasti, da bi trebalo da im se priključe u organizaciji konferencije, prvenstveno zbog toga što planiranje podzemnih urbanih prostora nedvosmisleno zahteva multidisciplinarni pristup. Ostali ciljevi koji idu uz organizovanje konferencije, ne manje bitni, odnose se, kaže, na promociju naših naučnih institucija u svetu, unapređenje svesti o korišćenju i planiranju podzemnog urbanog prostora u regionu i šire, i promovisanje Beograda u turističkom smislu.