Деца на мети „интернет предатора”

До пре две седмице ниједна земља у региону није имала систем за хитно обавештавање јавности које помаже у потрази за несталом децом, попут „Пронађи ме” који сада има Србија.

Ова добра вест која je кренула из наше земље шириће се и требало би ускоро да се чује и у Републици Српској, а потом и у целој БиХ.

Игор Јурић, испред Центра за несталу и злостављану децу, који се борио да систем по узору на „Амбер алерт” заживи код нас, каже за „Политику” да имају одличну сарадњу са МУП-ом Републике Српске и да очекују да ће током следеће године и тамо заживети овај начин брзе потраге. Добре вести поделио је на радионици за родитеље, првој од увођења система „Пронађи ме”, одржаној у београдској општини Врачар. Циљ сусрета са родитељима је упознавање са радом апликације која, да подсетимо, функционише тако што се цела заједница обавештава о несталом детету и укључује у трагање, што је битно јер је у протекле две године било 3.889 расписаних потрага за малолетницима, од којих 30 није обустављено, што значи да та деца нису пронађена. „Пронађи ме” је начин како се може предупредити несрећа.

Спасавање деце треба да буде важно за све нас, а не треба чекати да се неке ствари десе и када је реч о ситуацијама које знају бити опасне на интернету. Какве опасности вребају иза разних лажних профила и лепих речи незнанаца, а чега деца нису свесна али ни родитељи, може се научити на радионицама које Центар за несталу и злостављану децу често организује. Јурић је родитељима открио да је, када је нестала његова ћерка Тијана, полиција одмах тражила лозинке на дететовим профилима. Родитељи их углавном немају, а требало би да се потруде да изграде поверење код детета да им оно дозволи увид у шифре јер пракса показује да је злостављању и нестанку детета постојао траг у дописивању на интернету. Требало би да знамо и како да препознамо сајбер-булинг. Код деце која су виртуелно злостављана на друштвеним мрежама, платформама за дописивање, током играња игрица, приметне су промене у расположењу, повученост, опадање школског просека, повећана изолација од породице и пријатеља, опсесивно понашање попут шифри и држања уређаја увек близу себе, скривања екрана, гашења уређаја када родитељи приђу, избегавање социјалних ситуација. Више до 95 одсто предатора у Србији није дигитално писмено и користе туђе профиле, а њих је могуће проверити тако што се фотографије које користе „провуку” на алату „Гугл ленсу” како би се проверило да ли ти подаци већ постоје на интернету. У дописивању деце, чак основношколског узраста, често се користе „сличице” како би се прикрила права природа садржаја комуникације. Објава црвене заставице, рецимо, значи да је одређено дете постало непожељно, да ће бити изопштено из групе, да остали сматрају да има особине које им се не допадају. Овај знак у порукама изузетно је битан аларм за родитеље, као и рецимо ако неко детету у дописивању пошаље сличицу „очију”, што значи да тражи увид у нешто, најчешће наге фотографије. Снежна пахуљица мења реч кокаин, глава коња кетамин, паткица је позив на сексуални однос, кукуруз има еротско значење (корн – порн).

Постоји још један облик спасавања деце која имају проблема у понашању, којој треба помоћ како сутра не би наудили себи или другима, као што је то био случај у мају у Основној школи „Владислав Рибникар”. Стога је покренут програм који ће се бавити превентивним радом са овим малолетницима, а са којом ће у Центру за несталу и злостављану децу радити и Слободан Негић, отац Софије која је настрадала у пуцњави у школи када је живот изгубило деветоро деце. У Новом Саду је у ове сврхе обезбеђен простор где ће бити дневни боравак, где ће стручни кадар радити са децом којој треба помоћи, која су починиоци вршњачког насиља, а која су углавном жртве злостављања у својим породицама.

Негић ће им се посветити јер верује да ће му рад са њима помоћи да нађе неки смисао након трагедије која нас је задесила у мају.

„Волео бих да се неке ствари никада нису десиле али сада сам ту где јесам и отворе се очи за наличје стварности које је све време ту присутно али које не видимо док живимо живот лагодно и заштићено. То желим да искористим на најбољи могући начин, помажући агресивној деци. Надам се да ћу на том путу допринети да се нека будућа зла спрече”, рекао је Негић.