Судбина Европе зависи од рата у Украјини

Истраживање о европском начину живота, заштитним кишобраном Америке и трговини са Кином, показује да становници у више од двадесет западних земаља сматрају да стари блоковски менталитет полагано умире. Грађани на Западу посебно су песимисти у погледу на будућност.

Европска унија ће се урушити у наредних 20 година. Тако мисле многи у Европи и шире, а по свему судећи судбина ЕУ директно је везана за исход рата у Украјини.

Ови закључци произилазе из извештаја истраживачког центра Европског савета о спољним односима.

Објављени подаци засновани су на анкетама спроведеним у САД, Јужној Кореји, једанаест европских земаља, као и Кини, Русији и шест других неевропских земаља, пише немачки „Шпигл”.

Истраживања су спровеле познате организације које се баве проучавањем јавног мњења, Галуп и „ЈуГов”.

Аутори студије пишу да такозвани „Запад“, који укључује европске земље и САД, и даље тежи да цео свет доживљава као подељен на „блокове“ или „секторе“. Саставни део овог погледа на свет јесте уверење да су сви глобални политички процеси прожети скривеним или очигледним ривалством између два идеолошка и политичка система.

Запад је уверен да у контексту ове борбе мора да победи глобални југ. Светски „поредак заснован на правилима“, концепт који промовишу западне земље предвођене САД са тежњом да се одржи садашњи статус, мора бити заштићен од оних који се усуђују да предложе неке нове алтернативе.

Међутим, сада живимо у свету „a la carte”, односно „по избору“. У ресторанима то значи могућност слободног наручивања јела са менија. Ово се може применити и на светску политику, сматрају аутори: на геополитичком менију све што Запад нуди, западни модел, само је једно од многих јела. На глобалном југу, западни стил живота и даље многи сматрају привлачним. Међутим, то не значи да је становништво овог региона спремно да на Запад гледа као на дугорочног и поузданог савезника и да се са њим уједини.

Према анкетама, многи своје партнере доживљавају опортунистички. Они верују да могу да комбинују широк избор опција, узимајући све преференције од свих, да живе европским стилом живота, имају безбедносне гаранције од САД и плодно тргују са Кином.

Сједињене Државе и Европска унија, с једне стране, и Кина с друге стране, широко се доживљавају не као суштински супротстављени политички модели, већ као велике силе са којима се може такмичити или сарађивати, у зависности од суштине одређене ствари.

Шта ове анкете говоре о геополитичком односу снага у савременом свету? Шта могу да кажу о губитку популарности Запада? Ко ће према мишљењу испитаника превладати у руско-украјинском сукобу?

Према мишљењу већине испитаника у западним земљама Запад сада доживљава свој пад.

Од анкетираних, 47 одсто испитаника у Сједињеним Државама и 40 одсто у Јужној Кореји песимисти су по питању будућности своје земље. На глобалном југу, слика је другачија: људи у Индији (86 одсто), Индонезији (74 одсто), Кини (69 одсто), Русији (54 одсто) и Бразилу (40 одсто) сматрају будућност своје домовине прилично оптимистичан.

Широм света Запад и даље одржава своју репутацију. Под свим осталим једнаким условима испитаници из већине земаља у којима је истраживање спроведено најрадије би се преселили у САД или неку од земаља Европске уније. Ово су одговори већине у Јужној Кореји (75 одсто), Саудијској Арабији (62 одсто), Бразилу (68 одсто), Турској (71 одсто) и Јужној Африци (65 одсто).

У скоро свим испитаним земљама, грађани би радије припадали америчком него кинеском блоку, када би имали могућност избора. Ово је одговор дала већина испитаника у Јужној Кореји (82 одсто), Индији (80 одсто), Бразилу (66 одсто), Јужној Африци (54 одсто), Турској (51 одсто) и Саудијској Арабији (50 одсто). Једини изузетак је била Русија – већина испитаника овде би волела да Кину види као савезника.

У скоро свим земљама, испитаници су преферирали сарадњу са Сједињеним Државама у односу на Кину, укључујући и питања безбедности. Једини изузетак је трговина, где већина испитаника верује да би Кина била најбољи партнер.

Многи испитаници у различитим деловима света верују да је сукоб у Украјини прокси рат („посредовани рат“ у коме зараћена држава делује само као инструмент борбе) између Сједињених Држава и Русија. Много је несугласица не само око тога ко се против кога бори, већ и око тога како овај обрачун треба да се заврши. У САД (42 одсто) и Европи (33 одсто) влада мишљење да Украјина мора да поврати све изгубљене територије, чак и ако такав став значи продужење борби на дуже време и повећање броја мртвих, повређених и избеглих.

Изван Запада, врло мали број испитаника је спреман да подржи Украјину на дужи рок. У Кини (48 одсто), Русији (46 одсто), Саудијској Арабији (46 одсто), Јужној Африци (46 одсто), Индији (45 одсто), Турској (43 одсто) и Индонезији (33 одсто), већина испитаника је рекла да Украјина треба да пренесе на Русију контролу над делом своје територије како би се што пре окончала врућа фаза сукоба.

Значајан део испитаника сматра да је тврдоглавост Запада, посебно САД, као и ЕУ и Украјине, највећа препрека успостављању мира између Русије и Украјине. Овакав одговор дала је већина испитаника у Кини (82 одсто), Русији (71 одсто) и Саудијској Арабији (57 одсто), као и у Индонезији (46 одсто), Турској (49 одсто) и Индији (39 одсто).  Само у Европи (56 одсто), САД (58 одсто) и Јужној Кореји (67 одсто) апсолутна већина испитаника сматра да Русија представља главну препреку мирном решењу.

Многи учесници истраживања ван Европе и Сједињених Држава склони су да верују да ће Русија у наредних пет година највероватније окончати сукоб са Украјином као победник.

Већина испитаника у Русији (86 одсто), Кини (74 одсто), Саудијској Арабији (70 одсто), Индији (63 одсто), Индонезији (60 одсто), Јужној Африци (59 одсто), Турској (55 одсто) је уверена у победу Руса.

Испитаници у САД (52 одсто), Европи (46 одсто) и Јужној Кореји (43 одсто) дали су супротан одговор, односно сматрају да је победа Русије мало вероватна.

Осим тога, САД су постале једина земља у којој половина испитаника (50 одсто) верује да је победа Украјине вероватна у наредних пет година.

Поред рата у Украјини и на Блиском истоку, постоји још један сукоб који би могао да ескалира у прави рат: Кина би могла да нападне Тајван како би постигла „поновно уједињење“. Ово сматра вероватним 52 одсто кинеских испитаника, као и 39 одсто испитаника у САД и 35 одсто у Европи.

Западњаци нису вољни да улажу велика средства у помоћ Тајвану. У случају рата само 8 одсто испитаних Европљана би подржало слање трупа на острво. У САД је ова цифра износила 32 одсто. Већина људи и у Европи и у Сједињеним Државама противи се учешћу њихових оружаних снага у могућем сукобу на Тајвану.

Иако Европа многима изгледа привлачно, исто толико људи на Европску унију гледа као на нестабилан политички ентитет. Изван Европе, 41 одсто испитаника верује да би се ЕУ могла распасти у наредних 20 година. У Кини (67 одсто), Саудијској Арабији (62 одсто) и Русији (54 одсто), већина верује да је раскид могућ.

Трећина испитаника из САД и Европе такође верује да ће се Европска унија урушити у будућности. Међутим, 50 одсто испитаника из саме Европе има супротно мишљење. У многим случајевима, прогноза за будућност Европе повезана је са исходом сукоба у Украјини. У неевропским земљама 73 одсто испитаника верују да ЕУ очекује распад ако Русија победи у Украјини.

Аутори студије закључују да у свету различитих избора, Европска унија треба да води политику „стратешке међузависности“. Европа треба више да улаже у сопствену војску и безбедност.

Због тога ће моћи да унапреди своју репутацију играча способног да обезбеди ред и безбедност, а с друге стране да ојача геополитичке позиције западног блока. Аутори упозоравају да Европска унија не може да схвати, а још мање да се ослони на фантоме јучерашњег мирног светског поретка ако жели да опстане у будућој борби за превласт.