Мигрена чешће погађа жене него мушкарце

Мигрена је међу првих десет болести на свету који су узрок онеспособљености пацијената, а најчешће се јавља у доби између 25. и 55. године с тим да погађа три пута више жена него мушкараца. Како је на Kонференцији о здрављу „Знање је здравље” нагласио доцент др Милија Мијајловић, неуролог, посебан проблем представља хронична мигрена где особа има главобољу 15 или више дана у току једног месеца. Симптоми укључују: тежак једнострани, пулсирајући бол у глави, мучнину, повраћање и екстремну преосетљивост на светлост, звук, додир и мирис.

– Делимично због неразумевања околине или непрепознавања тежине тегоба са којима се суочавају у оквиру здравствених система, особе које пате од мигрене често практикују самомедикацију, тј. лечење на своју руку, што подразумева узимање лекова за ублажавање главобоље по потреби. То представља медицински проблем јер не само да не помаже пацијентима на дуже стазе него често може да доведе до контраефекта уколико се лекови узимају без надзора и препоруке лекара – нагласио је др Мијаиловић.

Стручњаци су истакли да постоји више од 200 врста главобоља, које можемо  поделити на: примарне које немају познати узрок и јављају се као засебно обољење и секундарне које су последица неког другог обољења. Мигрена, као примарна главобоља, представља велики медицински проблем и сврстава се у групу обољења са високом преваленцом која у Србији  износи 10 одсто док у свету од мигрене болује око милијарду људи.

Доцент др Александра Радојичић, неуролог, нагласила је да више од 90 одсто оболелих нису у стању да раде или нормално функционишу током мигренозног напада, који може да траје између четири и 72 сата. Пацијенти су у двоструко већем ризику да буду депресивни и анксиозни. Важно је споменути да постоје и окидачи који могу да изазову напад мигрене: недостатак сна, стрес, пропуштање оброка, премор, дехидрација, алкохол (нпр. црно вино), ферментисана храна (сиреви, суво месо), вежбање, јарка или трепћућа светла, интензивни мириси и високи тонови.

Према речима др Александра Станића, неуролога, мигрена спречава људе да проводе време са ближњима, умањује сексуалну жељу, код трећине оболелих, смањује и квалитет рада, а према истраживању здравствених професионалаца чак 50 одсто оболелих изјавило је да је мигрена утицала на њихову каријеру.

Око 85 одсто пацијената изјавило је да генерално јавност не схвата болест озбиљно, па самим тим немају адекватну подршку и разумевање друштва у целини, док је 50 одсто оболелих нагласило да је чекало три или више година на постављање дијагнозе.