Јед­но од де­се­то­ро де­це у Ср­би­ји жи­ви у си­ро­ма­штву

Свет­ски дан де­це, ко­ји се на пред­лог Ује­ди­ње­них на­ци­ја обе­ле­жа­ва 20. но­вем­бра, Ср­би­ја је до­че­ка­ла са ста­ти­сти­ком да у на­шој зе­мљи жи­ви све­га 959.392 де­це до 15 го­ди­на, ко­ји чи­не све­га 14,4 од­сто по­пу­ла­ци­је. Де­ца мла­ђа од 15 го­ди­на гло­бал­но чи­не чак че­твр­ти­ну свет­ске по­пу­ла­ци­је.

Из кан­це­ла­ри­је Уни­це­фа у Ср­би­ји упо­зо­ра­ва­ју да јед­но од де­се­то­ро де­це у Ср­би­ји жи­ви у си­ро­ма­штву, са тен­ден­ци­јом ра­ста због ути­ца­ја гло­бал­них кри­за, и ис­ти­чу да су по­ро­ди­це с ма­лом де­цом, де­ца из ром­ских за­јед­ни­ца и она ко­ји жи­ве на се­лу по­себ­но ра­њи­ви.

„Си­ро­ма­штво оста­вља озбиљ­не по­сле­ди­це на све­о­бу­хват­ни раз­вој де­це. Ако де­те жи­ви у по­ро­ди­ци ко­ја се бо­ри да за­до­во­љи ње­го­ве основ­не по­тре­бе, ако увек сто­ји по стра­ни и ако је не­при­ме­ће­но и не­ви­дљи­во, оно има ве­ће шан­се да ра­ни­је на­пу­сти шко­лу, до­жи­ви на­си­ље или има ло­ши­је здрав­стве­не ис­хо­де. За­то је ва­жно да по­др­жи­мо сва­ко де­те ко­је жи­вот уда­ља­ва од при­ли­ка за бо­љи жи­вот и оства­ре­ња сно­ва. Ин­ве­сти­ра­ње у здрав­ство, обра­зо­ва­ње, со­ци­јал­ну за­шти­ту и ефи­ка­сне про­гра­ме усме­ре­не на сма­ње­ње си­ро­ма­штва пред­ста­вља­ју те­мељ за на­пре­дак и раз­вој де­це, њи­хо­вих по­ро­ди­ца, као и за уна­пре­ђе­ње це­ло­куп­ног дру­штва”, ис­ти­чу чел­ни­ци Уни­це­фа.

Са­ша Сте­фа­но­вић, ди­рек­тор Мре­же ор­га­ни­за­ци­ја за де­цу, у раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку” ис­ти­че да ми жи­ви­мо у дру­штву со­ци­јал­них не­јед­на­ко­сти, у ко­ме се она пре­ли­ва и на нај­мла­ђу по­пу­ла­ци­ју. До­да­је да је на ни­воу Европ­ске уни­је не­дав­но по­кре­нут про­је­кат „Га­ран­ци­је за де­цу”, ко­јим сва­ка др­жа­ва де­фи­ни­ше ка­ко ће по­мо­ћи сва­ком де­те­ту. Др­жа­ве су, ка­же, по­сти­гле кон­сен­зус да је ула­га­ње у ра­ни раз­вој, ква­ли­тет­но обра­зо­ва­ње, ба­рем је­дан здрав оброк то­ком да­на и ква­ли­тет­на здрав­стве­на за­шти­та од кључ­ног зна­ча­ја за бу­дућ­ност де­це. Сте­фа­но­вић кон­ста­ту­је да се све ве­ћи број де­це су­о­ча­ва са иза­зо­ви­ма мен­тал­ног здра­вља, вр­шњач­ким на­си­љем и за­бри­ну­то­шћу због кли­мат­ских про­ме­на.

По­да­ци из­ве­де­ни из нај­но­ви­јег Ис­тра­жи­ва­ња о ви­ше­стру­ким по­ка­за­те­љи­ма по­ло­жа­ја же­на и де­це у Ср­би­ји (МИКС 6), ко­је је ура­ђе­но у са­рад­њи Уни­це­фа и Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку, по­ка­зу­ју да све­га 11 од­сто де­це из си­ро­ма­шних по­ро­ди­ца иде у вр­тић. Ско­ро че­твр­ти­на ма­ли­ша­на из ма­те­ри­јал­но угро­же­них по­ро­ди­ца у на­шој зе­мљи не­ма до­бро из­ба­лан­си­ра­ну ис­хра­ну, ко­ја под­ра­зу­ме­ва оп­ти­мал­ни унос во­ћа, по­вр­ћа, мле­ка и млеч­них про­из­во­да, тј. ме­са и ри­бе. Де­ца ко­ја жи­ве у нај­си­ро­ма­шни­јим до­ма­ћин­стви­ма има­ју не­у­по­ре­ди­во ма­ње књи­га у сво­јој кућ­ној би­бли­о­те­ци не­го њи­хо­ви вр­шња­ци. Са­мо по­ло­ви­на нај­си­ро­ма­шни­је де­це код ку­ће има три или ви­ше књи­га, а са­мо јед­но од пе­то­ро нај­си­ро­ма­шни­јих ма­ли­ша­на има ра­чу­нар или та­блет, у по­ре­ђе­њу са 97 од­сто де­це из нај­бо­га­ти­јих по­ро­ди­ца.

За­бри­ња­ва и по­да­так да са­мо 43 пси­хи­ја­тра за де­цу и омла­ди­ну у на­шој зе­мљи пру­жа услу­ге за­шти­те мен­тал­ног здра­вља и пси­хо­со­ци­јал­ну по­др­шку, с об­зи­ром на то да ре­зул­та­ти на­ци­о­нал­ног ис­тра­жи­ва­ња о мен­тал­ном здра­вљу го­во­ре да у уз­ра­сту од 18 до 25 го­ди­на има зна­чај­но ви­ше пси­хич­ких по­ре­ме­ћа­ја у од­но­су на оста­ле ста­ро­сне гру­пе. На­ци­о­нал­на ста­ти­сти­ка та­ко­ђе све­до­чи да са­мо тре­ћи­на мла­дих до­би­је пра­во­вре­ме­ну ин­тер­вен­ци­ју, као и да у про­се­ку про­ђе де­сет го­ди­на од по­ја­ве пр­вих симп­то­ма до тра­же­ња по­мо­ћи.

У Цен­тру за пра­ва де­те­та ис­ти­чу да се у по­след­ње вре­ме Ср­би­ја су­о­ча­ва са ра­сту­ћим бро­јем про­бле­ма ко­ји зах­те­ва­ју хит­не ре­ак­ци­је и аде­кват­не од­го­во­ре ка­ко би се оси­гу­ра­ло по­што­ва­ње пра­ва де­те­та и спре­чи­ла њи­хо­ва по­тен­ци­јал­на кр­ше­ња.

„Не­дав­ни тра­гич­ни до­га­ђа­ји отво­ри­ли су очи јав­но­сти пре­ма ни­зу про­бле­ма са ко­ји­ма се де­ца су­о­ча­ва­ју у сва­ко­днев­ном жи­во­ту. Ови до­га­ђа­ји су исто­вре­ме­но под­ста­кли рас­пра­ву и по­ста­ви­ли пи­та­ње да ли смо као дру­штво до­вољ­но све­сни иза­зо­ва и про­бле­ма са ко­ји­ма се де­ца су­о­ча­ва­ју. То­ком при­ме­не ва­жних за­ко­на као што су По­ро­дич­ни за­кон, За­кон о ма­ло­лет­ним учи­ни­о­ци­ма кри­вич­них де­ла и кри­вич­но­прав­ној за­шти­ти ма­ло­лет­них ли­ца, као и За­кон о со­ци­јал­ној за­шти­ти, утвр­ђе­но је да је по­треб­но из­ме­ни­ти од­ре­ђе­не од­ред­бе ових за­ко­на и ускла­ди­ти их са ме­ђу­на­род­ним и европ­ским стан­дар­ди­ма ко­ји се од­но­се на пра­ва де­те­та. По­ред то­га, нео­п­ход­но је усва­ја­ње све­о­бу­хват­ног за­ко­на о пра­ви­ма де­те­та и за­штит­ни­ку пра­ва де­те­та чи­ме би се по­сто­је­ћи за­кон­ски тек­сто­ви уса­гла­си­ли са ра­ти­фи­ко­ва­ним ме­ђу­на­род­ним уго­во­ри­ма и пре­по­ру­ка­ма ме­ђу­на­род­них те­ла за за­шти­ту људ­ских пра­ва”, ис­ти­чу струч­ња­ци Цен­тра за пра­ва де­те­та до­да­ју­ћи да је­дан од уче­ста­лих про­бле­ма ко­ји се ја­вља је­сте кр­ше­ње пра­ва де­те­та у пра­во­суд­ном си­сте­му, на­ро­чи­то ка­да су у пи­та­њу де­ца жр­тве и све­до­ци кри­вич­них де­ла ко­ји­ма ни­је обез­бе­ђе­на по­др­шка и за­шти­та.

На 1.000 де­це је­дан док­тор ме­ди­ци­не

О здра­вљу на­ше де­це бри­не 1.519 спе­ци­ја­ли­ста пе­ди­ја­три­је ко­ји су за­по­сле­ни у здрав­стве­ним уста­но­ва­ма ши­ром Ср­би­је, го­во­ре по­да­ци Ин­сти­ту­та за јав­но здра­вље „Др Ми­лан Јо­ва­но­вић Ба­тут”. Осим спе­ци­ја­ли­ста пе­ди­ја­три­је, у де­лат­но­сти за­шти­те здра­вља школ­ске де­це ра­ди и 138 док­то­ра оп­ште ме­ди­ци­не, с об­зи­ром на то да по за­ко­ну и ле­ка­ри оп­ште прак­се мо­гу да ра­де као иза­бра­ни ле­ка­ри за школ­ску де­цу. Го­вор број­ки и сло­ва та­ко­ђе све­до­чи да на хи­ља­ду де­це до­ла­зи је­дан док­тор ме­ди­ци­не, али – не у сва­ком де­лу Ср­би­је. На­и­ме, пе­ди­ја­та­ра има нај­ма­ње у Вој­во­ди­ни, а нај­ви­ше у Ре­ги­о­ну ју­жне и ис­точ­не Ср­би­је. По­ред 903 деч­јих ле­ка­ра ко­ји су за­по­сле­ни у при­мар­ној здрав­стве­ној за­шти­ти, око 600 спе­ци­ја­ли­ста пе­ди­ја­три­је за­по­сле­но је у уста­но­ва­ма се­кун­дар­ног и тер­ци­јар­ног ни­воа здрав­стве­не за­шти­те, од­но­сно у оп­штим бол­ни­ца­ма, ин­сти­ту­ти­ма, кли­ни­ка­ма, кли­нич­ко-бол­нич­ким и кли­нич­ким цен­три­ма.