Једно од десеторо деце у Србији живи у сиромаштву
Светски дан деце, који се на предлог Уједињених нација обележава 20. новембра, Србија је дочекала са статистиком да у нашој земљи живи свега 959.392 деце до 15 година, који чине свега 14,4 одсто популације. Деца млађа од 15 година глобално чине чак четвртину светске популације.
Из канцеларије Уницефа у Србији упозоравају да једно од десеторо деце у Србији живи у сиромаштву, са тенденцијом раста због утицаја глобалних криза, и истичу да су породице с малом децом, деца из ромских заједница и она који живе на селу посебно рањиви.
„Сиромаштво оставља озбиљне последице на свеобухватни развој деце. Ако дете живи у породици која се бори да задовољи његове основне потребе, ако увек стоји по страни и ако је непримећено и невидљиво, оно има веће шансе да раније напусти школу, доживи насиље или има лошије здравствене исходе. Зато је важно да подржимо свако дете које живот удаљава од прилика за бољи живот и остварења снова. Инвестирање у здравство, образовање, социјалну заштиту и ефикасне програме усмерене на смањење сиромаштва представљају темељ за напредак и развој деце, њихових породица, као и за унапређење целокупног друштва”, истичу челници Уницефа.
Саша Стефановић, директор Мреже организација за децу, у разговору за „Политику” истиче да ми живимо у друштву социјалних неједнакости, у коме се она прелива и на најмлађу популацију. Додаје да је на нивоу Европске уније недавно покренут пројекат „Гаранције за децу”, којим свака држава дефинише како ће помоћи сваком детету. Државе су, каже, постигле консензус да је улагање у рани развој, квалитетно образовање, барем један здрав оброк током дана и квалитетна здравствена заштита од кључног значаја за будућност деце. Стефановић констатује да се све већи број деце суочава са изазовима менталног здравља, вршњачким насиљем и забринутошћу због климатских промена.
Подаци изведени из најновијег Истраживања о вишеструким показатељима положаја жена и деце у Србији (МИКС 6), које је урађено у сарадњи Уницефа и Републичког завода за статистику, показују да свега 11 одсто деце из сиромашних породица иде у вртић. Скоро четвртина малишана из материјално угрожених породица у нашој земљи нема добро избалансирану исхрану, која подразумева оптимални унос воћа, поврћа, млека и млечних производа, тј. меса и рибе. Деца која живе у најсиромашнијим домаћинствима имају неупоредиво мање књига у својој кућној библиотеци него њихови вршњаци. Само половина најсиромашније деце код куће има три или више књига, а само једно од петоро најсиромашнијих малишана има рачунар или таблет, у поређењу са 97 одсто деце из најбогатијих породица.
Забрињава и податак да само 43 психијатра за децу и омладину у нашој земљи пружа услуге заштите менталног здравља и психосоцијалну подршку, с обзиром на то да резултати националног истраживања о менталном здрављу говоре да у узрасту од 18 до 25 година има значајно више психичких поремећаја у односу на остале старосне групе. Национална статистика такође сведочи да само трећина младих добије правовремену интервенцију, као и да у просеку прође десет година од појаве првих симптома до тражења помоћи.
У Центру за права детета истичу да се у последње време Србија суочава са растућим бројем проблема који захтевају хитне реакције и адекватне одговоре како би се осигурало поштовање права детета и спречила њихова потенцијална кршења.
„Недавни трагични догађаји отворили су очи јавности према низу проблема са којима се деца суочавају у свакодневном животу. Ови догађаји су истовремено подстакли расправу и поставили питање да ли смо као друштво довољно свесни изазова и проблема са којима се деца суочавају. Током примене важних закона као што су Породични закон, Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, као и Закон о социјалној заштити, утврђено је да је потребно изменити одређене одредбе ових закона и ускладити их са међународним и европским стандардима који се односе на права детета. Поред тога, неопходно је усвајање свеобухватног закона о правима детета и заштитнику права детета чиме би се постојећи законски текстови усагласили са ратификованим међународним уговорима и препорукама међународних тела за заштиту људских права”, истичу стручњаци Центра за права детета додајући да један од учесталих проблема који се јавља јесте кршење права детета у правосудном систему, нарочито када су у питању деца жртве и сведоци кривичних дела којима није обезбеђена подршка и заштита.
На 1.000 деце један доктор медицине
О здрављу наше деце брине 1.519 специјалиста педијатрије који су запослени у здравственим установама широм Србије, говоре подаци Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”. Осим специјалиста педијатрије, у делатности заштите здравља школске деце ради и 138 доктора опште медицине, с обзиром на то да по закону и лекари опште праксе могу да раде као изабрани лекари за школску децу. Говор бројки и слова такође сведочи да на хиљаду деце долази један доктор медицине, али – не у сваком делу Србије. Наиме, педијатара има најмање у Војводини, а највише у Региону јужне и источне Србије. Поред 903 дечјих лекара који су запослени у примарној здравственој заштити, око 600 специјалиста педијатрије запослено је у установама секундарног и терцијарног нивоа здравствене заштите, односно у општим болницама, институтима, клиникама, клиничко-болничким и клиничким центрима.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


