Не­мач­ка пред бу­џет­ском апо­ка­лип­сом

Не­мач­ка ко­а­ли­ци­о­на вла­да по­ста­ви­ла је се­би рок да да­нас, нај­ка­сни­је до по­дне­ва, од­лу­чи шта да ра­ди по­во­дом про­шло­не­дељ­не од­лу­ке Устав­ног су­да у Кар­лсру­еу, пре­ма ко­јој је Бер­лин, без од­го­ва­ра­ју­ћег прав­ног осно­ва, по­ли­тич­ком од­лу­ком, из ван­ред­ног ко­вид фон­да пре­у­сме­рио 60 ми­ли­јар­ди евра за ви­ше­го­ди­шњу бор­бу про­тив кли­мат­ских про­ме­на, пре­не­ле су аген­ци­је. И не са­мо то – Бер­лин је бом­ба­стич­ном од­лу­ком Устав­ног су­да у оба­ве­зи да про­ве­ри све ду­гом фи­нан­си­ра­не јав­не из­дат­ке у по­след­њих осам го­ди­на. Од­но­сно, ка­ко су сви „спе­ци­јал­ни фон­до­ви” из­ван окви­ра фе­де­рал­ног бу­џе­та ко­ри­шће­ни и ко­ри­сте се и са­да. Јед­на­ко као, на при­мер, и ка­ква је суд­би­на Фон­да за енер­гет­ске суб­вен­ци­је при­вре­ди и ста­нов­ни­штву, вред­ног 200 ми­ли­јар­ди евра, или шта ће сад би­ти с пла­ном Бер­ли­на да оја­ча до­ма­ћу од­брам­бе­ну ин­ду­стри­ју, за шта је вла­да кан­це­ла­ра Ола­фа Шол­ца спре­ма­ла да пла­си­ра око 100 ми­ли­јар­ди евра.

Не­сло­жна ко­а­ли­ци­о­на вла­да, све ни­жег реј­тин­га ме­ђу не­мач­ким би­ра­чи­ма, на­шла се та­ко пре­ко но­ћи пред не­за­хвал­ним из­бо­ром при­о­ри­те­та за бу­џет­ску се­чу. На­и­ме, да ли да 2024. про­гла­си „го­ди­ном ван­ред­не си­ту­а­ци­је”, чи­ме би из­ма­кла уста­вом по­ста­вље­ној „коч­ни­ци ду­га” (из 2009). Или мо­жда да сма­њи зја­пе­ћи де­фи­цит и уве­де но­ве по­ре­зе, или да сма­њи со­ци­јал­не из­дат­ке и енер­гет­ске суб­вен­ци­је, од­рек­не се но­вих ула­га­ња у вој­ну ин­ду­стри­ју и из­да­шне по­др­шке Укра­ји­ни... У Бер­ли­ну је због то­га при­мет­на па­ни­ка. Ми­ни­стар­ство фи­нан­си­ја Не­мач­ке у по­не­де­љак уве­че за­мр­зло је огро­ман део јав­не по­тро­шње до кра­ја 2023. Уко­ли­ко пре­су­да Устав­ног су­да бу­де при­ме­ње­на, ми­ни­стар фи­нан­си­ја Кри­сти­јан Линд­нер мо­ра­ће ре­тро­ак­тив­но да ура­чу­на нај­ма­ње 30 ми­ли­јар­ди но­вог ду­га у ре­ви­ди­ра­ном са­ве­зном бу­џе­ту за ову го­ди­ну.

Тим по­во­дом, не­мач­ки кан­це­лар Олаф Шолц, ви­це­кан­це­лар и ми­ни­стар еко­но­ми­је Ро­берт Ха­бек и ми­ни­стар фи­нан­си­ја Кри­сти­јан Линд­нер от­ка­за­ли су ове сед­ми­це број­не јав­не ан­га­жма­не, ка­ко би се усред­сре­ди­ли на „кр­пље­ње” огром­не бу­џет­ске ру­пе, ко­ја ће се тек од­ра­зи­ти на „зе­ле­не”, али и на дру­ге пла­но­ве Не­мач­ке, ве­ро­ват­но и Европ­ске ко­ми­си­је и ЕУ у це­ли­ни.

Тај­минг од­лу­ке Устав­ног су­да у Кар­лсру­еу на­кон ту­жбе кон­зер­ва­тив­ног опо­зи­ци­о­ног бло­ка (ЦДУ-ЦСУ) ни­је мо­гао да бу­де не­згод­ни­ји по власт. На­и­ме, за да­нас је би­ла за­ка­за­на сед­ни­ца Бун­де­ста­га на ко­јој је тре­ба­ло да бу­де из­гла­са­на од­лу­ка о бу­џе­ту за иду­ћу го­ди­ну (ко­нач­но гла­са­ње би­ло је за­ка­за­но за 1. де­цем­бар). Али це­ла та сат­ни­ца ју­че је би­ла не­из­ве­сна.

Ка­кву год да­нас од­лу­ку до­не­су ко­а­ли­ци­о­ни парт­не­ри у не­мач­кој вла­ди (ако је до­не­су), бер­зан­ски по­сма­тра­чи уви­ђа­ју да су ам­би­ци­је Бер­ли­на за мо­дер­ни­за­ци­ју до­ма­ћих же­ле­зни­ца, ула­га­ња у ја­ча­ње ин­ду­стри­је по­лу­про­вод­ни­ка и елек­тро­а­у­то­мо­би­ла, убла­жа­ва­ње по­сле­ди­ца па­пре­них це­на енер­ге­на­та... из­гле­да би­ле за­сно­ва­не на „ста­кле­ним но­га­ма”.

Да ли се Не­мач­ка по­след­њих го­ди­на, а по­себ­но на­кон од­лу­ке да уни­шти „Се­вер­ни ток” и иза­бе­ре стра­ну у ру­ско-укра­јин­ском ра­ту, у ства­ри бр­зин­ски за­ле­те­ла (за­ду­жи­ва­њем и устав­но нео­вла­шће­ним рас­по­ре­ђи­ва­њем нов­ца) ка бо­љој „зе­ле­ној бу­дућ­но­сти”? Од­но­сно, да ли је та­квим по­на­ша­њем вла­да у Бер­ли­ну ушла у ра­сип­ни­штво, ка­кво је пре де­се­так и ви­ше го­ди­на те­шко за­ме­ра­ла Грч­кој, а ка­сни­је и Ита­ли­ји?

Суд је са­мо под­се­тио по­ли­ти­ча­ре нај­ја­че еко­но­ми­је Евро­пе на уста­вом утвр­ђе­ну „ду­жнич­ку коч­ни­цу”, ко­ја огра­ни­ча­ва бу­џет­ски де­фи­цит на 0,35 БДП-а у нор­мал­ним вре­ме­ни­ма. Ко­вид кри­за спа­да­ла је „ван­ред­на вре­ме­на”, док бор­ба с кли­мат­ским про­ме­на­ма и „зе­ле­ни пла­но­ви” пре и по­сле по­ли­тич­ког од­ри­ца­ња од си­бир­ских енер­гет­ских осло­на­ца не спа­да­ју у та­ква вре­ме­на.

Шта ће би­ти с бу­џе­том Не­мач­ке за 2024, кад Бун­дес­бан­ка већ на­го­ве­шта­ва ре­це­си­ју са стаг­фла­ци­јом? И ко­ли­ки је рок тра­ја­ња вла­да­ју­ће трој­не ко­а­ли­ци­је иде­о­ло­шко-по­ли­тич­ки при­лич­но ра­зно­вр­сних парт­не­ра? Иде ли Не­мач­ка ка нео­че­ки­ва­ним но­вим из­бо­ри­ма, на­кон што је Устав­ни суд до­вео у пи­та­ње ду­го­роч­ну фи­скал­ну по­ли­ти­ку са­да­шње вла­де? Све су то не­до­у­ми­це ко­је до­во­де у пи­та­ње и сле­де­ћи ин­ве­сти­ци­о­ни ци­клус у тој зе­мљи, а мо­жда и у ЕУ. У ме­ђу­вре­ме­ну, опо­зи­ци­о­на пар­ти­ја Ал­тер­на­ти­ва за Не­мач­ку (АфД) да­нас има по­др­шку 22 од­сто би­ра­ча, што је чи­ни пр­вом крај­ње де­сном стран­ком са та­квим ско­ром још од три­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка.