Куртијева замка за Србе

Срђан Барац из центра за друштвену стабилност изјавио је данас да је одлука премијера привремних приштинских институција Албина Куртија да забрани Србима на Косову и Метохији да гласају на изборима 17. децембра рађена са циљем да Срби, под још једним притиском, изгубе стрпљење и ураде одређене ствари које би могле да се злоупотребе против Срба.

Он је за Танјуг рекао да физички, правни и привредни напади на Србе који живе на простору КиМ, као и притисак администрације, ствара психички притисак и одређену тензију међу представницима Срба на КиМ, не би ли се они опет сами организовали у недостатку другог начина да одговоре свим тим притисцима, нападима, хапшењима.

"Имали смо, нажалост, и неке људске губитке, што је искориштено против Србије, против Срба који живе на КиМ, то је нешто што је дало муницију свим нашим непријатељима да нас нападају у претходним месецима. Мислим да ће се и у наредним месецима та муниција користити, зато је још једном Србима онемогућено оно што је свима на свету могуће", оценио је Барац.

Према његовим речима, забрана гласања на изборима је још један притисак на Србе који живе на простору КиМ.

"Крше се њихова основна људска, мањинска права, њихове основне вредности, основне тековине 2023. године, ако бисмо посматрали европске вредности, светске вредности, вредности УН, уколико би посматрали да свако треба и мора да има слободу да буде биран и да бира, а једино се Србима то у 2023. години ускраћује", истакао је он.

Барац каже да се поставља питање какав је то политички пројекат на простору КиМ који не дозвољава Србима основно право, који, напомиње он, подржава и ЕУ и политички запад.

Коментаришући протеривања хрватског дипломате из Србије и реципрочног одговора те земље, као и одбијање званичне Љубљане да да сагласност за именовање Зорана Ђорђевића за амбасадора Србије, Барац је изјавио да ако се формално правно посматра Бечка конвенција, имали су право то да ураде, али додаје да је суштински то лоша политичка порука која није добросуседска.

"Када се шаље особа да буде амбасадор, постоје устаљене процедуре и начини формално правни на које се то ради. Постоји једна суштинска, уколико желите да покажете bona fides, односно добру веру, зна се шта се ради. У дипломатској пракси постоје представници у служби безбедности који се упућују у друге службе и све то функционише. Свакако да амбасадор није особа која треба да иде да обавља одређене безбедносне послове на простору друге државе", рекао је он.

Како је објаснио, амбасадор је тај који треба да обавља политичке послове и да ради на успостављању што бољег полтичког односа између земље пријема и земље која га шаље.

"Ја сматрам да је у интересу свих држава које живе на Балкану, посебно наших комшија, јесте да ми будемо регион који ће се развијати, расти, трговински сарађивати, и омогућити квалитетнији живот за наше грађане. Овакве политичке поруке које више иду у домен неких јефтиних политичких поена су негативне по цео процес помирења у овом региону", оценио је Барац.