„Црни петак” доноси снижења, али и преваре

На сајту једног познатог произвођача ципела оглашена је распродаја поводом „црног петка”. Сва обућа, која иначе има високе редовне цене, сада кошта од 30 до 40 евра по пару. Али када наручите ваш број и платите поруџбину, шансе да вам стигну на адресу су готово никакве. На сајту иначе није истакнут ниједан податак о фирми, нема ПИБ-а и матичног броја, али све остало изгледа као оригиналан сајт. Упозорење на ову превару недавно је објавила Национална организација потрошача НОПС, која иначе редовно објављује и ревидира такозвану црну листу трговаца, односно оваквих сајтова који варају опонашајући оригиналне платформе за електронску трговину, оглашавају снижења, узимају новац, али не шаљу робу купцима. Обично је реч о физичким лицима која на овај начин преваре купце, и то углавном преко друштвених мрежа. „Црни петак” стиже, а то је време када и у Србији трговци оглашавају бројна снижења која не трају само један дан него обично до краја овог месеца.

Компанија „Касперски” је у свом најновијем извештају објавила да је ове године регистровано више од 13 милиона фишинг напада који имају везе са е-продавницама, при чему је омиљена тактика превараната управо да опонашају популарне шопинг платформе, луксузне брендове и продавнице геџета. У првих десет месеци ове године „Касперски” је идентификовао 30,8 милиона фишинг напада усмерених на онлајн куповину, платне системе и банке. Платформе за е-трговину су коришћене као мамац у 43,5 одсто свих напада. Од октобра је забележен троструки пораст домена који користе речи „црни петак”, од непостојећих продавница до убедљивих реплика стварних онлајн платформи, наводи се у овом извештају.

Младен Алфировић, правни саветник НОПС-а, каже за „Политику” да је на сајту ове организације објављено на стотине адреса сумњивих сајтова и профила који на овај начин варају купце.

– Први знак који купце мора да натера да размисле јесте да на сајту преко кога купују виде да не постоји ниједан податак о компанији. Други аларм јесте да је реч о нереалним снижењима, на пример да је иста цена за све производе. Уколико ипак наруче производе и буду преварени, мале су шансе да остваре нека своја права. У највећем броју случајева нема помоћи, јер се не зна ко стоји иза тог сајта. У случају већих износа, може се очекивати помоћ одељења за високотехнолошки криминал, постоји шанса и да се случај пријави тржишној инспекцији, која онда може да покуша да пронађе те особе из улоге купца – каже Алфировић.

Осим преваре са фиктивним радњама, „Касперски” упозорава и на другу „шему” која укључује крађу података са картице. Корисници их, наиме, остављају за плаћање наводне робе, након чега преваранти почињу постепено да повлаче новац и празне рачуне жртава. На пример, обмањујући сајт се маскира у добро познату платформу за куповину и намами кориснике да за 1,95 евра купе поклон-картицу вредну 800 евра. Пошто обећана поклон-картица углавном не постоји, остаће без новца, наводи се у извештају ове компаније. Занимљиво је да су преваранти у 240.000 фишинг напада злоупотребили велике брендове као што су „Ибеј”, „Алибаба” или „Волмарт”.

На мети су и скупи производи попут „епла” , а највише превара је управо око „црног петка”, када потрошачи због попуста купују импулсивно. Безбедносне препоруке „Касперског” су сличне као и на нашем тржишту. Они саветују купце да не верују ни једном линку или прилогу који добију мејлом, а да више пута провере адресу е-продавнице пре него што унесу било коју информацију. Уколико желе да купе нешто од непознате компаније, важно је, додају, проверити и рецензије које често могу да открију да ли је трговац поуздан или не. Они тврде да је врло важно преко е-банкинга проверити трансакцију одмах после куповине, јер се у изводу рачуна може видети да ли има неких проблема и лакше је реаговати.