Америчка геронтократија

Џо Бајден је ове недеље напунио 81 годину, а скромно породично славље уз колач од кокоса пропраћено је растућим сумњама све већег дела јавности да ли ће бити способан за нови мандат, чак и захтевима да се због старости повуче.

Питање година постало је кључна тема изборне трке у којој се у финишу очекује Бајденов судар са Доналдом Трампом, републиканцем само три године и пет месеци млађим од актуелног станара Беле куће. Био би то дуел најстаријег и другог најстаријег председника на почетку њихових мандата у америчкој историји. Бајден је испред Трампа, који је имао 70 година у време инаугурације 2017. и Роналда Регана, који је имао 72 године када је окончао други мандат.

Можи ли Бајден да убеди бираче да његове године нису проблем? Он тврди да је ОК, бирачи нису сигурни. Испитивања јавног мњења показују да већина Американаца мисли да је сувише стар за функцију пуну стреса. То што посрће на степеницама, пада са бицикла, прави вербалне гафове и проређује обраћање новинарима, критичаре и републиканце уверава да су мањи проблем године а већи компетентност. Прошле године, 54 републиканаца из Представничког дома потписало је писмо Белој кући у коме се изражава „забринутост” о Бајденовом когнитивном стању и захтева тест на деменцију.

Председник је у понедељак тражећи „опроштај” ћурки која ће завршити за трпезом Дана захвалности, побркао поп звезде Бритни Спирс и Тејлор Свифт. Још један повод за закључак да је време да се Бајден повуче са адресе Авеније Пенсилванија 1600 како би демократе нашле неког новог кандидата.

Демократе се ипак надају да фактор година неће кључно утицати на изборе новембра 2024, иако се питање година ипак више врти око Бајдена него Трампа, мада републиканац критикује председника на све могуће теме али избегава године, свестан сопствене рањивости. „Он није сувише стар, али је некомпетентан”, каже Трамп који има своје гафове укључујући и онај када недавно није знао у ком граду се налази, када је Барака Обаму назвао својим „водећим политичким опонентом” и када је побркао домовину мађарског премијера Виктора Орбана.

Готово сва истраживања показују забринутост бирача физичким и менталним стањем прво Бајдена, у нешто мањој мери и Трампа. Већину Американаца брине што би на крају потенцијалног новог терма Бајден имао 86 година. Од како је у априлу најавио кандидатуру за номинацију Демократске странке, три четвртине испитаника сматра да је Бајден престар за други мандат, показало је септембарско истраживање ТВ мреже Еј-Би-Си и „Вашингтон поста”. Половина њих исто мисли за Трампа. Друго истраживање Ипсос/Ројтерса показује да чак 65 одсто демократа мисли исто, док тек 39 процената сматра да је спреман за дужност.

Председникови лекари су почетком године саопштили да је он „способан за дужност”, а и председник је правио шале око спекулација да успорава. „Знам да имам 198 година”, изјавио је у јуну. „Ви кажете да сам стар, ја кажем да сам мудар”, узвраћа председник позивајући се на више од пола века бављења политиком. „Имам више искуства од било ког председника у историји САД. Једна од ствари која долази с годинама је мудрост.”

Можда Бајдена теши чињеница да ирански врховни вођа Али Хамнеи има 84 године, да је он девети најстарији светски лидер и да је Трамп у групи 25 најстаријих, али бираче више брине што је Владимир Путин млађи 11, а Си Ђинпинг 12 година, док је просечна старост државника земаља чланица УН 69 године.

Некада опскурна реч „геронтократија”, владавина старих, нагло се уселила у америчку свакодневицу као у периодима совјетске историје. Да ли САД подсећају на античка друштва: у римски сенат није могло да се уђе пре 60. године. Председник Италије и данас не сме да буде млађи од 50 година. Таква ограничења су све ређа, иако су лидери у просеку старији од бирача. У САД председник не може да буде млађи од 35 година, сенатор 30 а члан Представничког дома 25. У стварности, већина је много старија.

Како је Америка, позната по динамици живљења, стигла до политичке геријатрије? Да ли је председниково ментално стање боље од хронологије година? Да ли је лични его важнији од интереса народа? Да ли су благи симптоми сенилности опасни за нуклеарну силу која има 800 војних база широм света? Зар Америка не жели мало мање седе косе а више свежих идеја и перспектива?

Сенат, који своје име вуче из латинске речи senex, стари, одавно је место геронтолошког окупљања оних који ту функцију могу да обављају доживотно. Просечна старост од 65 година садашњи састав чини најстаријим у америчкој историји. Сенаторка Дајана Финстин недавно је умрла у 90. години, али је њен вршњак Чак Гресли и даље у Сенату. Мич Меконел, вођа сенатске мањине има исто година колико и Бајден. Доскорашња председница Представничког дома Ненси Пелози најавила је да ће следеће године тражити реизбор – у 83. години.

Примедба да су изабрани амерички званичници сувише стари није нова. Предлог да се члановима Конгреса уведе старосни лимит има подршку обе странке. Студија истраживачког центра „Пју” открива да 79 процената Американаца жели да се федералним званичницима уведу старосне границе. Ники Хејли, бивша гувернерка Јужне Каролине и један од претендената за номинацију републиканаца, предлаже „обавезан тест менталне компетентности за политичаре изнад 75 година”.

Бајден за реизбор рачуна на младе бираче, али генерација зед у Конгресу има само једног представника, демократу са Флориде Максвела Фроста, који има 25 година. Истраживања показују да је тек четвртина демократа млађих од 45 година дефинитивно спремна да гласа за Бајдена.

Генерацијски дебаланс умногоме одређује правце политике.

Геронтократија у америчкој изведби значи да ће приоритет добити реформа система социјалне сигурности, док би питања попут климатских промена била гурнута у други план. У другим западним демократијама странке Зелених имају значајну улогу у политици, док су у Америци млади политички актери приморани да функционишу унутар две партије притиснуте геронтократијом. Млади сумњају да је Бајден у стању да прати прогресивне погледе многих демократа,

Колико старо је сувише старо да би се бавило политиком? Нема одговора, нема сертификата компетентности, али чињенице показују да је америчка политика све времешнија. Стара гарда, којој припадају Бајден и Трамп, не показује жељу да се повуче. „Сиви зид” тешко се руши.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa