Američka gerontokratija

Džo Bajden je ove nedelje napunio 81 godinu, a skromno porodično slavlje uz kolač od kokosa propraćeno je rastućim sumnjama sve većeg dela javnosti da li će biti sposoban za novi mandat, čak i zahtevima da se zbog starosti povuče.

Pitanje godina postalo je ključna tema izborne trke u kojoj se u finišu očekuje Bajdenov sudar sa Donaldom Trampom, republikancem samo tri godine i pet meseci mlađim od aktuelnog stanara Bele kuće. Bio bi to duel najstarijeg i drugog najstarijeg predsednika na početku njihovih mandata u američkoj istoriji. Bajden je ispred Trampa, koji je imao 70 godina u vreme inauguracije 2017. i Ronalda Regana, koji je imao 72 godine kada je okončao drugi mandat.

Moži li Bajden da ubedi birače da njegove godine nisu problem? On tvrdi da je OK, birači nisu sigurni. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da većina Amerikanaca misli da je suviše star za funkciju punu stresa. To što posrće na stepenicama, pada sa bicikla, pravi verbalne gafove i proređuje obraćanje novinarima, kritičare i republikance uverava da su manji problem godine a veći kompetentnost. Prošle godine, 54 republikanaca iz Predstavničkog doma potpisalo je pismo Beloj kući u kome se izražava „zabrinutost” o Bajdenovom kognitivnom stanju i zahteva test na demenciju.

Predsednik je u ponedeljak tražeći „oproštaj” ćurki koja će završiti za trpezom Dana zahvalnosti, pobrkao pop zvezde Britni Spirs i Tejlor Svift. Još jedan povod za zaključak da je vreme da se Bajden povuče sa adrese Avenije Pensilvanija 1600 kako bi demokrate našle nekog novog kandidata.

Demokrate se ipak nadaju da faktor godina neće ključno uticati na izbore novembra 2024, iako se pitanje godina ipak više vrti oko Bajdena nego Trampa, mada republikanac kritikuje predsednika na sve moguće teme ali izbegava godine, svestan sopstvene ranjivosti. „On nije suviše star, ali je nekompetentan”, kaže Tramp koji ima svoje gafove uključujući i onaj kada nedavno nije znao u kom gradu se nalazi, kada je Baraka Obamu nazvao svojim „vodećim političkim oponentom” i kada je pobrkao domovinu mađarskog premijera Viktora Orbana.

Gotovo sva istraživanja pokazuju zabrinutost birača fizičkim i mentalnim stanjem prvo Bajdena, u nešto manjoj meri i Trampa. Većinu Amerikanaca brine što bi na kraju potencijalnog novog terma Bajden imao 86 godina. Od kako je u aprilu najavio kandidaturu za nominaciju Demokratske stranke, tri četvrtine ispitanika smatra da je Bajden prestar za drugi mandat, pokazalo je septembarsko istraživanje TV mreže Ej-Bi-Si i „Vašington posta”. Polovina njih isto misli za Trampa. Drugo istraživanje Ipsos/Rojtersa pokazuje da čak 65 odsto demokrata misli isto, dok tek 39 procenata smatra da je spreman za dužnost.

Predsednikovi lekari su početkom godine saopštili da je on „sposoban za dužnost”, a i predsednik je pravio šale oko spekulacija da usporava. „Znam da imam 198 godina”, izjavio je u junu. „Vi kažete da sam star, ja kažem da sam mudar”, uzvraća predsednik pozivajući se na više od pola veka bavljenja politikom. „Imam više iskustva od bilo kog predsednika u istoriji SAD. Jedna od stvari koja dolazi s godinama je mudrost.”

Možda Bajdena teši činjenica da iranski vrhovni vođa Ali Hamnei ima 84 godine, da je on deveti najstariji svetski lider i da je Tramp u grupi 25 najstarijih, ali birače više brine što je Vladimir Putin mlađi 11, a Si Đinping 12 godina, dok je prosečna starost državnika zemalja članica UN 69 godine.

Nekada opskurna reč „gerontokratija”, vladavina starih, naglo se uselila u američku svakodnevicu kao u periodima sovjetske istorije. Da li SAD podsećaju na antička društva: u rimski senat nije moglo da se uđe pre 60. godine. Predsednik Italije i danas ne sme da bude mlađi od 50 godina. Takva ograničenja su sve ređa, iako su lideri u proseku stariji od birača. U SAD predsednik ne može da bude mlađi od 35 godina, senator 30 a član Predstavničkog doma 25. U stvarnosti, većina je mnogo starija.

Kako je Amerika, poznata po dinamici življenja, stigla do političke gerijatrije? Da li je predsednikovo mentalno stanje bolje od hronologije godina? Da li je lični ego važniji od interesa naroda? Da li su blagi simptomi senilnosti opasni za nuklearnu silu koja ima 800 vojnih baza širom sveta? Zar Amerika ne želi malo manje sede kose a više svežih ideja i perspektiva?

Senat, koji svoje ime vuče iz latinske reči senex, stari, odavno je mesto gerontološkog okupljanja onih koji tu funkciju mogu da obavljaju doživotno. Prosečna starost od 65 godina sadašnji sastav čini najstarijim u američkoj istoriji. Senatorka Dajana Finstin nedavno je umrla u 90. godini, ali je njen vršnjak Čak Gresli i dalje u Senatu. Mič Mekonel, vođa senatske manjine ima isto godina koliko i Bajden. Doskorašnja predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelozi najavila je da će sledeće godine tražiti reizbor – u 83. godini.

Primedba da su izabrani američki zvaničnici suviše stari nije nova. Predlog da se članovima Kongresa uvede starosni limit ima podršku obe stranke. Studija istraživačkog centra „Pju” otkriva da 79 procenata Amerikanaca želi da se federalnim zvaničnicima uvedu starosne granice. Niki Hejli, bivša guvernerka Južne Karoline i jedan od pretendenata za nominaciju republikanaca, predlaže „obavezan test mentalne kompetentnosti za političare iznad 75 godina”.

Bajden za reizbor računa na mlade birače, ali generacija zed u Kongresu ima samo jednog predstavnika, demokratu sa Floride Maksvela Frosta, koji ima 25 godina. Istraživanja pokazuju da je tek četvrtina demokrata mlađih od 45 godina definitivno spremna da glasa za Bajdena.

Generacijski debalans umnogome određuje pravce politike.

Gerontokratija u američkoj izvedbi znači da će prioritet dobiti reforma sistema socijalne sigurnosti, dok bi pitanja poput klimatskih promena bila gurnuta u drugi plan. U drugim zapadnim demokratijama stranke Zelenih imaju značajnu ulogu u politici, dok su u Americi mladi politički akteri primorani da funkcionišu unutar dve partije pritisnute gerontokratijom. Mladi sumnjaju da je Bajden u stanju da prati progresivne poglede mnogih demokrata,

Koliko staro je suviše staro da bi se bavilo politikom? Nema odgovora, nema sertifikata kompetentnosti, ali činjenice pokazuju da je američka politika sve vremešnija. Stara garda, kojoj pripadaju Bajden i Tramp, ne pokazuje želju da se povuče. „Sivi zid” teško se ruši.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista