Статут Београда – спас за Барајево

Асфалтирани путеви, вода и гасификација, беспрекорна саобраћајна веза до Теразија, низ новоотворених средњих и малих предузећа, модерна пољопривреда, високо развијени етнотуризам... Овако своје Барајево за четири године, на истеку мандата, види председница Бранка Савић, једина жена на челу такозваних приградских општина, које ће после усвајања новог Статута града Београда добити нови статус.

Бранка Савић је једна од шест припадница нежнијег пола које председавају општинама у Србији. Барајевци кажу да она и није неки типичан председник општине који глуми власт. Званично само понедељком, а неформално и осталим радним данима кроз њену канцеларију прођу десетине суграђана са малим или великим проблемима. Она није председница Савић, она је њихова Бранка.

Тема број један у последње време и на градском и на општинском нивоу свакако је Нацрт статута града Београда који би ускоро требало да буде усвојен. Бранка Савић искрено сматра да је то спас за Барајево.

– Наша општина је већ увелико у систему градског „Водовода”, „Инфостана”, а било је разговора и са „Чистоћом” да преузму овде одржавање... Ми одавно прижељкујемо статус градске општине. Последњих година Београд нас је помагао кроз неке пројекте и ми смо уз наш скромни буџет добијали још пара, међутим, то није било довољно – каже Савићева.

Општина још тавори и мучи се са комуналном инфраструктуром чија су болна рана канализација и водоснабдевање.

Нацрт статута у неким срединама примљен је с опречним мишљењем. Уследиле су примедбе да он може да буде увод у некакву централизацију власти, губљење општинских надлежности које ће се свести на ниво месних заједница...

– Надлежност без пара је бесмислена, попут генерала без војске – јасна је Бранка Савић. – Како би било могуће разумети да једна приградска општина добије права и обавезе као нека од градских, а да ми при том кажемо: „Дајте нам паре и оставите нам све надлежности”? Предвиђени статут не ставља нас у подређен положај већ нас изједначава са градским развијеним општинама. Чини ми се да се прича само о ономе што нам се узима, али не и о томе да ћемо неке надлежности и добити. То су превоз, школе, вртићи, а наша комунална предузећа стараће се о сеоским и некатегорисаним путевима, даје нам се у надлежност део културе и спорта.

Барајево ће свакако предложити своје пројекте који би били привлачни за будуће инвеститоре. Наша саговорница истиче да ће обилазница око Београда, која се готово наслања на северни део Барајева, омогућити бољу путну комуникацију и самим тим већу заинтересованост за слободно грађевинско земљиште, за природне ресурсе попут Липовичке шуме, језеро „Дубоки поток” које многи већ зову „барајевским морем”, изузетна ловишта, културне споменике...

– Све то указује на могућ развој туризма. Једна смо од еколошки најчистијих општина. Лоше је што немамо индустрију, али боља страна тога је еколошка чистоћа. Желимо да направимо једну млекару, и већ водимо разговоре са нашом земљорадничком задругом и са Министарством пољопривреде. Потребно је преусмерити наше пољопривреднике како би у овом делу питоме Шумадије били искоришћени потенцијали.

У Барајеву су на власти Демократска странка, којој још од 1991. припада и садашња председница општине, затим Демократска странка Србије, Нова Србија и Социјалистичка партија Србије. Да ли је то „природна” коалиција?

– Ми смо овакву коалицију имали и раније, с тим што је сада пришао и СПС. То је нешто што је функционисало без неких већих трзавица. Зашто бисмо мењали? Мало смо причекали да се смире страсти после избора, нисмо се одмах конституисали, сачекали смо скоро до истека законског рока. ДСС и Нова Србија трпели су притиске од својих градских одбора, имали су забрану да формирају власт са ДС-ом и било им је наложено да уђу у коалицију са радикалима – открива саговорница „Политике”.

С. Драгаш - М. Јанковић

----------------------------------------------------

Чудна понуда радикала

Бранка Савић открива зашто СРС није могла да „прође”:

– Барајево као сиромашна општина није смело да дозволи себи луксуз да има власт супротну од оне у Београду и Републици, јер од њих у великој мери зависимо. Друго, радикали овде имају јако лошу организацију. За претходне изборе то је била једна гарнитура, сада је сасвим друга. Они су за неке функције у општини планирали људе који уопште нису из Барајева, већ из Сурчина, Земуна, Гроцке... Њихова понуда била је да узму 80 одсто власти и две трећине кључних функција. Кандидат за председника општине био им је студент стоматологије, младић без радног искуства.