Блумберг: распада се јединствени фронт подршке Украјини

Сурова реалност за Украјину је да се линија фронта једва померила за годину дана а напори Европљана да Кијеву испоруче преко потребно артиљеријску муницију су пропали. Осим тога код кључног украјинског савезника Америке симптоми политичког замора из дана у дан се погоршавају.

Министри одбране из око 50 земаља западне коалиције одржали су виртуелни састанак ове недеље у "Рамштајн формату". Иако су формално потврдили наставак подршке Украјини,приватно расположење међу званичницима било је много мрачније. Многи од њих су признали да су испоруке оружја успорене и да је финансијска помоћ застала због унутрашње политике.

У међувремену појачао се притисак на Украјину да на овај или онај начин промени ствари. Међутим, напредак на бојном пољу компликује још једна зима обележена несташицом муниције.

Изван бојног поља, САД и Европа све више се питају да ли могу да наставе да троше мање ресурса на украјинске акције које су чак и по речима главнокомандујућег Оружаних снага Украјине запала у ћорсокак.

До америчких избора остало је још годину дана, а према упућеним изворима упознатим са размишљањем украјинске владе, на које се позива Блумберг, Кијев је схватио да „сат откуцава“ и да ће успеси на бојном пољу партнерима олакшати наставак подршке.

Међутим, и пре напада Хамаса 7. октобра на Израел украјински званичници су приметили опадање интересовања Запада.

Муниција неће стићи на фронт

Зеленски је протеклу недељу провео очајнички уверавајући савезнике да се његова војска спрема да се бори целе зиме, а делегација из Кијева посетила је Вашингтон.

Забринутост је да ће опадање или недовољна подршка приморати Зеленског да прерано или са позиције слабијег уђе у мировне преговоре — или што је још горе, дозволи Русији да пробије украјинске линије и обесхрабрити Путина да се одлучи да преговара.

Ова перспектива плаши неке источноевропске лидере, који су годинама уназад упозоравали на праве намере Владимира Путина. Они тврде да се Русија неће зауставити на границама Украјине, а Запад још није у потпуности схватио шта је у питању, наводи Блумберг.

Украјина је у ћорсокаку

Украјинска војска је поново заузела део територије 2022. године, али су од тада њени успеси веома скромни.

Амерички министар одбране Лојд Остин посетио је Кијев ове недеље, где је још једном потврдио подршку САД. Тренутни пакет финансирања истиче крајем године, а са Представничким домом предвођеним конзервативним крилом републиканаца, председник Џо Бајден се суочава са потешкоћама у даљем финансирању.

Раније овог месеца, Пентагон је рекао да је већ био приморан да смањи испоруке оружја Украјини због застоја у Конгресу.

Кампања за председничке изборе следеће године додатно ће отежати Бајденов задатак, посебно ако му противкандидат буде Доналд Трамп, који је више пута критиковао законодавце због помоћи Кијеву.

Један високи европски званичник сугерисао је да би Бајдену било политички тешко да придобије гласаче у пат позицији на фронту, док његови противници обећавају да ће окончати сукоб за један дан.

Галупова анкета почетком новембра показала је да 41 одсто Американаца верује да њихова влада чини превише за Украјину. Поређења ради, 29 одсто Американаца је било оваквог мишљења у јуну.

Америчка помоћ и даље неизвесна

Пре отприлике месец дана још је постојала нада да ће Сједињене Државе моћи да добију средства за Украјину преко Конгреса, али сада, према речима дипломате ЕУ, нема много разлога за оптимизам. Прошле недеље, Конгрес се сложио да усвоји привремени закон о продужењу владиног финансирања до почетка 2024. године, али није укључио помоћ ни Украјини ни Израелу.

Посланици ће следеће недеље наставити напоре за усвајање пакета помоћи Украјини од 61 милијарду долара који је предложила Бајденова администрација, а присталице се надају да ће добити одобрење пре краја године. Али ако партијско преговарање и продубљивање републиканског скептицизма одложе ту одлуку до 2024. године, предстојећи избори ће још више смањити шансе.

Гранате иду у Израел

Са изузетком релативно малих количина артиљеријске муниције, израелски и украјински захтеви за војну помоћ САД су практично идентични.

Али ситуација би се могла променити, посебно ако се борбе прошире и даље снабдевање постане упитно. Зеленски се прошле недеље пожалио да је испорука граната од 155 мм опала након што их је Израел затражио.

Забрињавајуће је да би недостатак текуће војне помоћи Украјини могао би Путини дати полугу, тврди један дипломата из Брисела.

Споразум са Русијом није опција, каже летонски председник Едгарс Ринкевич. Његова балтичка земља постала је једна од најватренијих присталица Украјине. Према његовим речима, сваки прекид ватре ће само довести до тога да Русија скупи снагу и настави.

Политичке махинације у САД пребацују терет на ЕУ. Европске дипломате кажу да се спремају за сценарио у којем би америчка подршка могла да се смањи. Према речима Лијане Фикс, експерта за Европу у Савету за спољне послове, ЕУ је у стању да понуди Украјини значајну финансијску подршку, али ће моћи да надокнади само део америчке војне помоћи.

Обе стране троше више муниције него што могу да испоруче. Али за разлику од Европе или Сједињених Држава, Москва је своју економију пребацила на ратну основу, дозвољавајући својој индустрији да производи гранате, дронове и друго оружје.

„Немогуће је заменити чак и највећи део америчке војне подршке: Европљани једноставно немају довољно арсенала“, каже Фикс.

„Зато је толико важно да САД поново финансирају Украјину.

У међувремену ЕУ је признала да неће испунити свој циљ да испоручи милион граната Украјини до краја марта, упркос свим напорима одбрамбене индустрије. Истовремено, неке њене чланице, Мађарска и  Словачка отворено се противе даљој подршци Кијева.

Мађарски премијер Виктор Орбан, лидер ЕУ најближи Путину, захтевао је да блок „хитно разговара“ о ситуацији у Украјини, пошто је ситуација на бојном пољу „практично остала непромењена“ и доводи у сумњу победу.

Ситуацију отежава и победа лидера холандске крајње деснице Герта Вилдерса на изборима одржаним у среду. Његов манифест наводи да новац и војну опрему треба резервисати за сопствене оружане снаге Холандије.

Чак и пре сукоба између Израела и Хамаса, неколико бурних недеља продубило је сумње у посвећеност Европе Украјини.

Прво, Кијев је имао ружну свађу са Пољском, најважнијим европским савезником Украјине, око извоза житарица, након чега је Варшава запретила да ће ограничити испоруке оружја. Пољска је касније рекла да је погрешно схваћена и да ће се Варшава сигурно вратити на јединствену западноевропску линију, пошто је опозиција победила на изборима 15. октобра. Међутим, нова влада суседне Словачке обећала је да ће прекинути војну помоћ.

Поред тога, ЕУ такође неће доћи до заједничког језика о даљим пакетима финансирања, а разговори о дванаестом пакету санкција Русији су још увек у току.

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони несвесно је признала да се јединство распада када су је почетком новембра подвалили руски шаљивџије. Мелони је признао да су све странке „веома уморне“ и да смо близу тачке у којој ће „сви схватити да нам је потребан излаз“.

Све ово обећава тешке месеце за Украјину. Изгледи за украјинску контраофанзиву ове зиме су слаби, с обзиром на то да ће време вероватно додатно ометати мобилност.

У Кијеву су забринути да ће следећи снажан удар на енергетску инфраструктуру доћи током мразева. Руске снаге гомилају ракете и чекају хладно време да би поквариле електричне мреже, кажу људи који су упознати са тим.

Према изворима упућеним у ситуацију у Москви Русија је свесна да се у дуготрајном застоју ситуација мења у њену корист. По њиховом мишљењу Путин има две опције: да настави методично да исцрпљује непријатеља и његове савезнике, или да ризикује и направи нови снажан продор на пролеће. Ово последње вероватно би захтевало и непопуларну масовну мобилизацију.

Можда Зеленски још није размишљао о стратегији преговора, али  анкете показују да мала, али све већа мањина Украјинаца постепено постаје све уверенија да су територијални уступци Русији неизбежна цена мира.

Украјина је разочарана што неки њени савезници нису у потпуности ценили размере борби или су потценили снагу руске одбране, што је зауставило контраофанзиву. Очекивања су била превелика, каже један од најближих сарадника Зеленског.