Јубилеј Прве крагујевачке гимназије

Кра­гу­је­вац – У Све­ча­ној са­ли Пр­ве кра­гу­је­вач­ке гим­на­зи­је обе­ле­же­но је 190 го­ди­на по­сто­ја­ње шко­ле ко­ја је обра­зо­ва­ла нај­ви­ђе­ни­је пред­став­ни­ке на­шег на­ро­да, ели­ту ко­ја је у 19. ве­ку ство­ри­ла мо­дер­ну срп­ску др­жа­ву. Кр­оз пр­ву ви­со­ку шко­лу у мла­дој кне­же­ви­ни пр­о­шла је пле­ја­да на­ших вој­ско­во­ђа, умет­ни­ка и на­уч­ни­ка ко­ји су со­ко­ли­ли уста­нич­ку Ср­би­ју ко­ја се кр­оз ра­то­ве за ослобођење од Ту­ра­ка из­но­ва ди­за­ла из пе­пе­ла. Тра­ја­ње Пр­ве кра­гу­је­вач­ке гим­на­зи­је утка­но је у исто­ри­ју на­шег на­ро­да и Кра­гу­јев­ца, пр­ве пре­сто­ни­це пост­сред­њо­ве­ков­не Ср­би­је. Све­ча­ној ака­де­ми­ји ко­ју су при­ре­ди­ли ђа­ци и пр­о­фе­со­ри Пр­ве кра­гу­је­вач­ке гим­на­зи­је при­су­ство­ва­ле су бр­ој­не зва­ни­це.

– Зна­мо ме­сто на­ше шко­ле у исто­ри­ји срп­ског на­ро­да и ти­ме се по­но­си­мо. Ге­не­ра­ци­је на­ших ђа­ка и пр­о­фе­со­ра го­то­во два ве­ка чу­ва­ју и надграђују те­ме­ље на­ци­о­нал­ног обра­зо­ва­ња и пр­о­све­те ко­ји су по­ста­вље­ни упра­во у Пр­вој кра­гу­је­вач­кој гим­на­зи­ји. На сто­ти­не срп­ских вој­ско­во­ђа, на­уч­ни­ка, умет­ни­ка и др­жав­ни­ка, на­ци­о­нал­них пре­га­ла­ца, пр­о­шло је кр­оз ову шко­лу, ис­пи­су­ју­ћи најсветлије стра­ни­це на­ше исто­ри­ју и ја­сно оцр­та­ва­ју­ћи пут ко­јим и ми да­нас тре­ба да иде­мо. Они су би­ли наш узор, а ми на­ста­вља­чи њи­хо­вих де­ла. Гим­на­зи­ја је вре­ме­ном ра­сла, као и Кра­гу­је­вац, град у ко­ме су до­не­те пр­ве др­жа­во­твор­не од­лу­ке и ство­ре­не пр­ве на­ци­о­нал­не уста­но­ве, по­пут те­а­тра и би­бли­о­те­ке, па и пр­вих срп­ских но­ви­на – на­во­ди ди­рек­тор­ка шко­ле Сла­ви­ца Мар­ко­вић.

Кра­гу­је­вач­ка гим­на­зи­ја је по­че­ла с ра­дом 1833. го­ди­не, као пр­ва ви­со­ка шко­ла у тек ста­са­лој кне­же­ви­ни ко­ја је кр­оз устан­ке из­бо­ри­ла пра­во на осни­ва­ње пр­вих на­ци­о­нал­них пр­о­све­ти­тељ­ских уста­но­ва на срп­ском је­зи­ку. Је­ди­на ста­ри­ја срп­ска шко­ла је зна­ме­ни­та Кар­ло­вач­ка гим­на­зи­ја, осно­ва­на пред крај 18. ве­ка у та­да­шњој Аустро­у­гар­ској. Пр­ва ге­не­ра­ци­ја кра­гу­је­вач­ких гим­на­зи­ја­ла­ца бр­о­ја­ла је 34 ђа­ка, а њи­хов је­ди­ни пр­о­фе­сор, исто­вре­ме­но и упра­ви­тељ уста­но­ве, био је уче­ни пре­ча­нин Ди­ми­три­је Иса­и­ло­вић, при­ја­тељ и са­рад­ник Ди­ми­три­ја Да­ви­до­ви­ћа, твор­ца Сре­тењ­ског уста­ва, на­шег пр­вог нај­ви­шег прав­ног ак­та ко­ји је пр­о­гла­шен упра­во у Кра­гу­јев­цу 1835, у вре­ме кне­за Ми­ло­ша Обре­но­ви­ћа.

Од 1874. го­ди­не, Гим­на­зи­ју у Кра­гу­јев­цу су мо­гле да по­ха­ђа­ју и де­вој­чи­це, а шко­ла је 2008, по­сле бр­ој­них и не­по­треб­них пе­ри­пе­ти­ја, по дру­ги пут до­би­ла ста­тус обра­зов­не уста­но­ве од на­ци­о­нал­ног зна­ча­ја. Обе­ле­жа­ва­њу сто­го­ди­шњи­це шко­ле 1933. го­ди­не при­су­ство­вао је краљ Алек­сан­дар Пр­ви Ка­ра­ђор­ђе­вић, а све­ча­ност на ко­јој се оку­пи­ло око 20.000 зна­ти­жељ­ни­ка из Кра­гу­јев­ца и Шу­ма­ди­је ужи­во је пре­но­сио Ра­дио Бе­о­град. Нај­тра­гич­ни­ји мо­мен­ти скоп­ча­ни су с ве­ли­ком тра­ге­ди­јом ко­ја је ок­то­бра 1941. по­го­ди­ла Кра­гу­је­вац, ка­да су из школ­ских клу­па и учи­о­ни­ца на стра­ти­ште у Шу­ма­ри­ца­ма од­ве­де­ни ђа­ци и пр­о­фе­со­ри Гим­на­зи­је. Шко­ла се ду­го опо­ра­вља­ла и по­сле ве­ли­ког по­жа­ра ко­ји је под­мет­нут 2018. го­ди­не.

Исто­ри­ју Пр­ве кра­гу­је­вач­ке гим­на­зи­је ис­пи­са­ли су не­ки од нај­зна­ме­ни­ти­јих Ср­ба, вој­ско­во­ђе Пут­ник, Ми­шић, Не­дић, ака­де­ми­ци Ан­дреј Ми­тро­вић, Дра­го­слав Сре­јо­вић и Ни­ко­ла Ко­ка Јан­ко­вић, глум­ци Љу­ба Та­дић и Ми­ја Алек­сић, ве­ли­ки спор­ти­сти по­пут Сте­ва­на Пле­ти­ко­си­ћа, али и чу­ве­ни професори и пи­сци као што су Јо­ван Сте­ри­ја По­по­вић, Ата­на­си­је Ни­ко­лић, Ра­до­је До­ма­но­вић. Гим­на­зи­ја у Кра­гу­јев­цу би­ла је пре­те­ча Ли­це­ја и да­на­шњег Бе­о­град­ског уни­вер­зи­те­та, а ђа­ци ове шко­ле већ де­це­ни­ја­ма за­у­зи­ма­ју нај­ви­ше по­зи­ци­је у при­вре­ди и кул­ту­ри на­ше зе­мље. По­след­ња вре­ме­на до­не­ла су и но­ве трен­до­ве, па кра­гу­је­вач­ки гим­на­зи­јал­ци све че­шће на­пу­шта­ју град и др­жа­ву, да би ка­ри­је­ре гра­ди­ли у ино­стра­ним ком­па­ни­ја­ма.

Пр­ву кра­гу­је­вач­ку гим­на­зи­ју да­нас по­ха­ђа ви­ше од 1.400 ђа­ка, а у шко­ли је за­по­сле­но око 150 вр­сних пр­о­фе­со­ра, ко­ји упр­кос те­шком ма­те­ри­јал­ном по­ло­жа­ју чи­не све ка­ко би уче­ни­ци по­сти­гли нај­бо­ље ре­зул­та­те.

– На­ши уче­ни­ци осва­ја­ју бр­ој­не на­гра­де и не­ма­ју пр­о­блем да упи­шу би­ло ко­ји фа­кул­тет. На­рав­но да та­кви ре­зул­та­ти не би би­ли мо­гу­ћи без пр­о­фе­со­ра ко­ји су из­у­зет­ни пе­да­го­шки рад­ни­ци. У обе­ле­жа­ва­ње 190 го­ди­на по­сто­ја­ња и ра­да ушли смо и као орга­ни­за­то­ри Фе­сти­ва­ла на­у­ке и По­зо­ри­шних су­сре­та гим­на­зи­ја­ла­ца Ср­би­је, а до­ма­ћи­ни смо и бр­ој­ним на­уч­ни­ци­ма и умет­ни­ци­ма ко­ји у на­шој шко­ли др­же пре­да­ва­ња, при­ре­ђу­ју му­зич­ке кон­цер­те, ли­ков­не из­ло­жбе и књи­жев­не ве­че­ри – ка­же ди­рек­тор­ка Мар­ко­вић.

До да­нас је оста­ло не­по­зна­то ко је зва­нич­но пр­о­јек­то­вао ве­ле­леп­но школ­ско зда­ње са­гра­ђе­но 1887. го­ди­не. Иако обје­кат има ста­тус не­по­крет­ног кул­тур­ног до­бра, ма­ло је по­зна­то да је згра­да по­диг­ну­та на пла­цу ко­ји је по­кло­нио краљ Ми­лан Обре­но­вић, да­ру­ју­ћи и 300.000 он­да­шњих ди­на­ра, по­ло­ви­ну су­ме ко­ја је би­ла по­треб­на за из­во­ђе­ње гра­ђе­вин­ских ра­до­ва. Дру­гу по­ло­ви­ну нов­ца са­ку­пи­ли су гра­ђа­ни, имућ­ни тр­гов­ци и за­на­тли­је ко­ји су уз вој­ско­во­ђе и на­уч­ни­ке гра­ди­ли и Кра­гу­је­вац и срп­ску др­жа­ву.