Из плесног студија на филмско платно

Када се пре пет година из Србије преселила у Ирску, Теодора Наранчић (17) одлучила је да и у земљи на северозападу Европе настави да се бави плесом. Брзо је пронашла један од најмодернијих плесних студија у Даблину и сада и по неколико сати дневно у њему ужива у чарима џез балета и модерног плеса.

На свом профилу на „Инстаграму”, Теодора је постављала фотографије и видео-записе из студија не слутећи да ће оне, осим њеним другарима и породичним пријатељима, привући пажњу и светским кореографима и филмским агентима.

А десило се управо то. Најпознатијем ирској кореографкињи Белинди Марфи, која је уједно и главни филмски агент за ову земљу, за око су запале управо Теодорине објаве. Како се у холивудској продукцији, прошлог лета у Ирској снимао хорор филм „Папин егзорциста”, Марфијева је одлучила да контактира са Теодором преко њене наставнице плеса и понуди јој ангажман у филму.

У разговору за „Политику”, ова седамнаестогодишњакиња признаје да је била почаствована позивом, али да је посебно срећна због чињенице да је он „резултат” њене дугогодишње љубави према плесу.

– После договора са мајком, прихватила сам позив за аудицију. Међу десетинама кандидата изабрана сам да будем дублерка главној глумици Лорен Марсден. Нисам унапред знала који ће мој задатак бити у филму. С обзиром на моју гипкост и изузетну покретљивост, која се развијала током бављења плесом, продуценти филма су одлучили да ћу да глумим паука у људском облику који се пење уз зид. Иначе, у филму ти пауци представљају демоне који нападају главну јунакињу. Да би своју улогу одглумила најверније могуће, направила сам мост уназад и ходала на обе руке и ноге. Сцена је испала феноменално – говори Теодора о својим „филмским почецима”.

Посебно је интересантно што сцена с пауком уопште није била предвиђена у филму. На пробама је Теодора вежбала и показивале различите ствари, али се људима са сета највише свидело како она глуми овог инсекта, па је та сцена убачена у филм.

На питање да ли се заиста пењала уз зид, Теодора одмахује главом.

– Нисам. У зиду се налазило удубљење. Сценографи су ме канапима везали за сајлу и померали ме, па је изгледало као да се стварно пењем. Сцена изгледа фантастично. Знате, када снимате филм, те сцене не изгледају уопште страшно као на филму – каже Теодора.

Шминкање за филм трајало је пет сати. Највише времена утрошено је на прављење повреда и масница по Теодорином телу, идентичне онима које је главна глумица зарадила током филмске борбе са демонима. За потребе филма носила је и наранџасту перику, идентичну оној коју је имала Ејми, главна глумица (Лорен Марсден). Каже да су је шминкери тако добро маскирали да је блиски другари уопште нису препознали.

О односу са глумцима на сету говори са одушевљењем. Каже да су се потрудили да јој сваки дан буде посебан и за памћење. Ипак, посебан однос имала је са главном глумицом са којом је остала у контакту и после снимања филма.

– Баш пре неколико дана јој је био рођендан, па сам је звала да јој честитам – усхићено каже Теодора.

Успех њеног првог филма, у коме је, треба нагласити, у сцени била са Расел Кроуом, а где значајну улогу игра и чувени Франко Неро, био јој је одскочна даска за други – „Посматрачи”, где главну улогу тумачи Дакота Фенинг. Принцип се није разликовао од оног када су је изабрали за први филм. Кореографкиња ју је позвала, отишла је на аудицију и добила је улогу. Овога пута, њена улога се значајно разликује од првог филма. Наиме, она је сада једна од „посматрача” којих има пет на филму. Дакле, овога пута није дублер, већ има своју улогу.

На питање како је усклађивала обавезе снимања филма са школским обавезама, Теодора каже да то није морала да ради с обзиром на то да су сцене у којима је глумила снимане током летњег распуста. Снимања су трајала по осам часова дневно јер тамошњи закон прописује да особе млађе од 18 годину не смеју да раде дуже од тог времена.

Са смешком прича да су другари из школе тражили да их упозна са славним глумцима, али да је мало ко од њих погледао филмове у којима је глумила.

– Њима је занимљиво што ја глумим, али не и оно шта глумим. Њима су филмови престрашни, тако да је мало оних који су их погледали од почетка до краја – прича Теодора.

После учешћа у два филма, жеља јој је, како каже, да сними филм у којем ће моћи да покаже сву раскош и лепоту плеса којим се бави од треће године. Као представница Ирске пласирала се на Светско првенство у модерном плесу, и у Португалији, у великој конкуренцији освојила фантастично осмо место. Успех на такмичењу и њена љубав према плесу донео јој је и прве спонзорске уговоре са произвођачем трикоа за плес.

На крају признаје да би без много размишљања отишла у Америку када би добила позив да тамо сними филм, али да јој је животни сан да отвори свој плесни студио.

Са кумом свуда

Иако не први поглед не изгледа тако, Теодора Наранчић је веома стидљива девојка. У Београд, како признаје, највише воли да дође због своје куме. Са њом у српској престоници проводи највише времена, а кума се труди да јој приреди многа изненађења и одведе је на, како каже, посебна места.

– Јеца уме, због моје гипкости и покретљивости, да каже да немам зглобова – са широким осмехом каже Теодора.