Холандска ноћна мора за ЕУ

У хашком седишту странке ВВД присталице су се спремале да подигну чаше и прославе прву жену премијерку Холандије. А онда је уследио земљотрес. Славио је Герт Вилдерс, шездесетогодишњи политички ветеран, десничар контроверзних ставова који сјајно барата друштвеним мрежама, али и масама, због чега га страни медији називају холандским Трампом. За домаће медије, барем до победе, био је „најпознатија блајхана плавуша од времена Мерилин Монро”.

Широке масе је придобио на крилима антимуслиманске, антимигрантске и антиевропске политике. Седам година након брегзита, овај десничар извукао је карту тзв. негзита, ширећи узбуну у ЕУ. Иако је ублажио антиисламистичку реторику, процењује „Политико”, нема назнака да ће после изборне победе пустити низ воду и свој евроскептицизам. Мада је слабо вероватно да ће Холанђани следити Британце, кажу аналитичари (а то признаје и сам Вилдерс), све указује на то да ће његова влада у Хагу бити ноћна мора за Брисел.

Вилдерс је током кампање искористио широко распрострањенo непријатељско расположење због миграната, обећавајући „затворене границе”, а обећања да ће забранити Куран, даљу изградњу џамија и исламских школа је – одложио, рекавши да у овом тренутку има хитнијих питања.

Суђено му је због „иницирања мржње и дискриминације”, а од 12. фебруара до 13. октобра 2009. био му је забрањен улазак на територију Уједињеног Краљевства. Ислам, који по њему није религија већ политичка идеологија попут комунизма или фашизма, сматра „тројанским коњем у Европи, који мора бити заустављен пре него што постанемо Еврабија”. Израел и Јерусалим су за њега прва линија одбране Запада од ислама.

Прошле године је његова партија декларативно осудила напад на Украјину, твитовао је и да саосећа са Украјинцима, али му се памти и да је посетио Русију и да је 2016. Путина назвао „правим родољубом”.

Оснивач и вођа Партије за слободу бори се против ислама од 2006. године откако је основао странку, а корени ове идеје сежу у његову младост, када је након средње школе две године живео и волонтирао у Израелу, а потом обишао и околне арапске земље и „био дирнут недостатком демократије у њима”. Забележено је да је од тада био у Израелу 40 пута, а прокрстарио је и Блиски исток.

Као најмлађи од четворо деце, одрастао је у католичкој породици (иако се данас изјашњава као агностик), од оца Холанђанина и мајке индонежанског порекла (дистанцирао се од ове стране фамилије). Не разговара са најстаријим братом, који је Герта из млађих дана описао као „ексцентричну и агресивну напаст”. Завршио је неколико курсева о здравственом осигурању, а потом стекао и правнички сертификат на Отвореном универзитету Холандије, по принципу учења на даљину.

Фарба косу од средине деведесетих. „Не одлази у ресторане и биоскопе, живи у неколико сигурних кућа, не виђа са с људима, осим што посећује своју супругу Кристину (рођена Мађарица), и то не више од два пута седмично.” Ово је извод из текста објављеног у „Тајму” 2017. године, који се завршава прогнозом да Вилдерс никада неће постати премијер, али ће сигурно Холандију померити удесно.