​ Две врсте грипа потврђене у Србији

У Србији је потврђен први случај ове сезоне инфекције вирусом грипа типа А (Х1), и то на територији Колубарског округа. У биолошком материјалу (брису ждрела и носа), који је достављен од стране Завода за јавно здравље Ваљево, молекуларном техником је потврђено присуство грипа код пацијенткиње од 29 година, која се лечи у кућним условима.

Претходно је 9. новембра ове године потврђен први случај инфекције вирусом грипа типа А (Х3) на територији Војводине.

У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” кажу да сезонски грип представља акутну респираторну инфекцију узроковану вирусима инфлуенце, који циркулишу у свим деловима света. Постоје четири типа вируса који узрокују сезонски грип: тип А, Бе, Це и Де. Вируси грипа тип А и Бе доводе до епидемијског јављања ове болести сваке сезоне.

– Сезонски грип карактерише изненадни почетак повишене температуре, кашаљ (обично суви), главобоља, бол у мишићима и зглобовима, малаксалост, бол у грлу, цурење из носа. Кашаљ може бити тежак и трајати две и више недеља. Већина људи који имају грип се опораве унутар седам дана од почетка симптома, али он може представљати и озбиљно обољење са тешком клиничком сликом, као и могућим смртним исходом, нарочито код особа које су у повећаном ризику од развијања тешких форми болести или компликација – истичу у „Батуту”.

Обољење може варирати од благе до тешке форме болести, па и смртног исхода. Хоспитализације и смртни исходи се најчешће региструју код особа које су у повећаном ризику. Сваке године се широм света региструје од три до пет милиона случајева оболелих од тешких форми болести и од 290.000 до 650.000 смртних исхода.

– Од грипа могу да оболе особе у свим узрасним групама. У посебном ризику од компликација су особе старије од 65 година, мала деца, особе са хроничним поремећајима здравља без обзира на узраст, особе са ослабљеним имунитетом и труднице. Вирус грипа се лако преноси са заражене на осетљиву особу капљичним путем, затим директним и индиректним контактом преко свеже контаминираних предмета. До брзог преношења вируса најчешће долази у условима колективног боравка или смештаја, као што су школе, вртићи, домови за стара лица – наводе у Институту „Батут”.

До развоја симптома долази најчешће након два дана од излагања вирусу, односно период инкубације може да варира у распону од једног до четири дана. Особе које не припадају групама које су у повећаном ризику да оболе од тешких форми болести или компликација лече се симптоматски, а савет је да уколико имају знаке болести остану код куће како би се смањио ризик од даљег преношења инфекције. Терапија је заснована на ублажавању симптома грипа, коришћењем аналгетика, лекова за снижење повишене температуре, неопходна је надокнада течности и мировање. Антивирусна терапија се не препоручује без консултације са ординирајућим лекаром.

– Вакцина против грипа је најсигурнији и најбезбеднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа. Време неопходно за стицање имунитета је две до три недеље након давања вакцине, а трајање поствакциналног имунитета варира и износи шест до 12 месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варирања различитих сојева вируса грипа који могу да се мењају сваке сезоне. Код вакцинисаних се у случају оболевања развија блажа клиничка слика а редукују се и могуће теже компликације – појашњавају у овом институту.

У складу са правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, спроводи се обавезна имунизација лица у посебном ризику. Вакцинација се спроводи код трудница, особа старијих од шест месеци са хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму), хроничним поремећајима кардиоваскуларног система (искључујући хипертензију), метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност), бубрежном дисфункцијом, хемоглобинопатијом, хроничним неуролошким поремећајима. То се односи и на оболеле од малигних обољења, без обзира на тренутни терапијски статус, на људе са имуносупресијом (укључујући лица са ХИВ/АИДС, особе са функционалном или анатомском аспленијом), особе код којих је урађено пресађивање ткива и органа или се припремају за трансплантацију, грађане старије од 65 година и чланове породице болесника у повећаном ризику од компликација код којих је контраиндиковано давање вакцине.

Превентивне мере спречавају ширење обољења

Поред вакцинације постоје и опште превентивне мере које помажу у спречавању ширења вируса грипа:

*Покривање носа и уста марамицом током кашљања и кијања након чега се употребљена марамица адекватно одлаже.

*Редовно прање руку водом и сапуном, посебно након кашљања и кијања. Уколико вода није доступна, за дезинфекцију руку се може употребити средство на бази алкохола.

*Избегавање додиривања очију, носа и уста.

*Избегавање контаката са болесним особама.

*У случају оболевања потребно је остати код куће и не остваривати контакте са другим људима.