Намирнице које скраћују живот

Док смо здрави размишљамо о свему осим о здрављу, а када се разболимо трагамо за „чаробним” леком који би нас одмах излечио. Међутим, када се болест испољи, она је у организму већ направила штету коју често ни најсавременија терапија не може да поправи. То је и разлог што 57 одсто људи у Србији умире од болести срца и крвотока, а 19 одсто од малигних болести.

Настанак ових обољења може се спречити променом лоших навика у исхрани, због којих настају повећане количине масноћа, шећера и инсулина у крви, хипертензија и гојазност. Сви ови чиниоци безболно нападају организам и тихо плету „метаболички миље” који погодује настанку болести. Управо зато је правилна и редовна исхрана превентивна терапија не само за поменуте, већ и друге болести које нису смртоносне, али смањују наше радне способности и квалитет живота.

За многе од нас, међутим, велика је дилема шта је правилна исхрана, јер о томе стално добијамо различите, често и супротне информације.

Недоумицу изазивају и различита мишљења о томе да ли поједине намирнице садрже довољно минерала и витамина за наше свакодневне потребе, или их треба узимати и у препаратима. Одговор на ова питања потражили смо од проф. др Бранка Јаковљевића, специјалисте за исхрану здравих и болесних људи у Институту за хигијену Медицинског факултета у Београду.

Уз месо не иде скроб

(/slika2)– Највећа грешка у нашој исхрани, која директно угрожава здравље, јесте прекомерни унос угљених хидрата. Намирнице богате овим састојцима су шећер и бело брашно, грицкалице, чипс, кекс, колачи, чоколада, слаткиши, пите, теста и разни пекарски производи. У последњих педесет година, од када су шећер и бело брашно почели да се користе у огромној количини, драматично је повећан број оболелих од кардиоваскуларних и малигних болести. Антрополошка истраживања су показала да Ескими, док су се хранили масном рибом, нису имали ниједног оболелог од инфаркта, малигних тумора, дијабетеса, чак ни каријеса! Од ових болести су почели да болују тек када су почели да користе намирнице богате шећерима – каже наш саговорник.

Он наводи да су и технолошки модификоване намирнице у модерној прехрамбеној индустрији већином врло штетне по здравље. Једна од њих је и маргарин, који се користи у великим количинама у производњи кекса и слаткиша, а у пекарама за производњу пецива. Ова масноћа се углавном добија хидрогенизацијом биљних уља којим се ствара посебан облик моно-незасићених масних киселина. Због геометријске сличности са молекулима засићених масних киселина оне се таложе на зидовима крвних судова и представљају велики ризик за развој атеросклерозе.

Доктор Јаковљевић саветује свима који желе да сачувају здравље да одмах почну са корекцијом лоших навика у исхрани. Здрава храна није скупа, брзо се припрема, засићује, даје снагу, чува нас од инфекција и других болести. Килограм харинге, рецимо, кошта само 110 динара. Припрема се за 20 минута у пећници на 200 степени. Мирис рибе се може ублажити соком од лимуна, белим луком и зачинским биљем. На исти начин се могу припремити и друге врсте риба. Додатак уз рибу је поврће - блитва, кељ, прокељ, брокули, карфиол – које се припрема на пари пет до шест минута. Уз оброк се може узимати и интегрални хлеб.

Зашто риба има приоритет у односу на месо? По речима др Јаковљевића масноће из риба имају снагу лека, чувају крвне судове и обезбеђују нашем мозгу потребне састојке за нормално функционисање. Деца која узимају рибље уље имају боље памћење, психички су стабилнија и постижу бољи успех у школи. Осим тога, ове масноће имају снажно противзапаљенско дејство, а када се узимају неколико месеци у већим количинама помажу и код реуматоидног артритиса. Полинезасићене масне киселине налазе се и у појединим намирницама биљног порекла као што су ораси, семенке бундеве, зелено лиснато поврће и тофу сир, али нису права замена за рибље масноће.

Осим рибе, која би требало да буде главни извор животињских протеина и масноћа, могу се узимати пилетина, ћуретина и јунетина. Уз месо увек треба узимати поврће које не садржи скроб.

Ограничити и воће

Друга велика заблуда је да се воће може узимати у неограниченим количинама, наводи др Јаковљевић. Воће јесте добар извор витамина, минерала и дијетних влакана, али је богато и простим шећерима. Ако га једемо превише, уносимо и велику количину шећера, па га треба ограничити на 400 до 600 г дневно.

И сва газирана пића, као и куповни воћни сокови, имају висок садржај шећера, чак и они на којима пише да су „без шећера”. Сокови су далеко сиромашнији витаминима, минералима и дијетним влакнима него воће. У већим количинама могу да утичу на појаву гојазности и дијабетеса.

– Савремена производња хране, која подразумева употребу хемијског ђубрива, пестицида, адитива и конзерванса, значајно смањују биолошку вредност намирница. Пре него што стигне до нас, храна пролази кроз низ поступака као што су замрзавање и одлеђивање, дуготрајно чување, сушење, сецкање и кување, што све додатно смањује количину витамина и минерала у њој. То се може кориговати употребом витаминско-минералних суплемената, а неки од њих могу да побољшају одбрану организма. За имунитет су посебно значајни витамини А, Це и Е и минерали цинк, селен, гвожђе и бакар.

Препарати витамина Це и А се могу користити и превентивно за спречавање инфекција или ублажавање прехладе. Међутим, треба бити врло опрезан при коришћењу витамина А, Д, Е и К у дозама већим од оних које препоручује лекар. Пушачи не би смели да узимају витамин А у већим дозама, јер код њих може бити додатни фактор ризика за настанак карцинома плућа. Труднице, дојиље и деца пре употребе суплемената морали би да се консултују са лекаром.

Све што поједемо утиче на наш организам. Због тога здраве навике у исхрани треба неговати још код деце, докразвијају укус, не због гојазности као такве, већ због очувања здравља. Само променама лоших навика у исхрани животни век у Србији могао би да се продужи за 10 до 15 година, тврди доктор Јаковљевић.