Удаљавање радника од посла штети послодавцима

Свако има своје разлоге због којих не бира послове са пуним радним временом. Дигитални номади не желе да буду везани само једним радним местом. Старији људи желе да имају растерећенији распоред јер им се ближи пензија. Нови родитељи одбијају диктат корпорација да се врате у канцеларије. Најновија истраживања показују да радници све чешће пристају на овакав начин рада, да би задовољили основне потребе своје породице. У поређењу са 2016. годином, када је 14 одсто испитаника у истраживању рекло да су пристали на овакав начин рада, у 2022. тај удео скочио је на 26 одсто, показала је анализа консултантске куће за менаџмент „Макинси“. Ако се овај тренд настави, све више људи ће завршавати на пословима који им не нуде бенефиције нити прилике за даље напредовање. Удаљавање од запослења би такође могло дугорочно да наштети и послодавцима, јер компаније мање инвестирају у своје запослене. То је један од разлога због којег компаније често налажу запосленима да се врате у канцеларије, истиче за „Политику“ Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку.

- Структура привреде и понуда послова се знатно променила, а неких занимања данас више и нема. Велики део послова се преселио из канцеларија у куће, а томе се прилагођавају сви, па и послодавци – истиче Рајић, подсећајући да то више одговара радницима.

Шта од тога имају послодавци?

- Они ће зато у неким класичним гранама индустрије морати на неке додатне начине да стимулишу своје запослене, да долазе и раде из дирекција. То се не дешава само у свету, већ увелико и код нас. У многим нашим приватним компанијама више није довољно да се радницима само дају добре плате, већ да би задржали запосленог, послодавци морају и да им плати летовање, омогуће додатно време за усавршавање, дају им додатне слободне дане, уплаћују им додатно пензионо и здравствено осигурање, што је иначе у Европи уобичајена ствар... – набраја Рајић.

На тај начин послодавци долазе у ситуацију да их све те стимулације на рачун запослених знатно више коштају, па је зато и мањи процентат људи који они могу на такав начин да стимулишу.

- Послодавци стимулишу бенефитима оне запослене који раде класичан посао, у канцеларији – наводи Драгољуб Рајић.