„Талас” покушава да мотивише младе у Смедереву

Смедерево – Иако су у Смедереву идентификовани проблеми који муче младе, у овом граду не постоје институционални механизми за спровођење политике према млађој популацији. И оно што је некада постојало нестало је. Савет за младе који је основао град 2009. с циљем да ради на побољшању њиховог положаја, већ четири године је пасиван, а није се претргао од активности ни претходних једанаест година. И канцеларија за младе основана је 2009, али је њен животни век био још краћи. Током 2014. године остала је без просторија и престала да функционише. Нико од надлежних у граду се није потресао због овог проблема, упркос томе што је 69,6 одсто грађана у анкети спроведеној за потребе Плана развоја града од 2022. до 2029. године рекло да је потребно да канцеларија за младе постоји.

Да иронија буде већа, у истом том документу наведено је да у оквиру Одељења за јавне службе Одсека за социјалну и здравствену заштиту постоји једно радно место намењено ономе ко би се бавио питањима младих, али још није ангажован извршилац. У Смедереву је усвојен Локални акциони план за младе за период 2019–2022. године, као и буџетска средства за његово спровођење, међутим, ниједна мера из тог стратешког документа није спроведена, што је, можда, најбољи показатељ како локална самоуправа брине о младима.

Судећи према плану развоја града у наредних шест година, млади поново нису међу приоритетима – од преко стотину исписаних страница, они не заузимају ниједну целу. Њихов значај „појели” су комунални и привредни проблеми. Сви планови до 2029. године свели су се на две реченице у којима се каже да ће град Смедерево у наредном периоду радити на успостављању институционалног оквира и механизама за спровођење јавне политике усмерене ка младима и унапређењу њиховог функционисања. Конкретних детаља нема.

Културни центар „Талас” у Смедереву је једино удружење које у фокусу има младе. Одабрали су да кроз културу мењају омладинску политику у локалној заједници. Основани су недавно, немају свој простор, али преговарају с градом да им помогне. Међутим, свесни су да у Смедереву брига за младе није међу приоритетима, што се, како кажу, огледа и у чињеници да је годишњи буџет за омладинска удружења 100.000 динара, а ни он се годинама не користи јер се не расписују конкурси.

По речима Владимира Бјељића из овог удружења, потребно је покренути дијалог с младима с циљем да се уради нешто конкретно.

„За Смедерево је неопходно да се оживи канцеларија за младе. Тада бисмо имали неку врсту институције која стоји иза нас. Потребно је да град издвоји већа средства и спроводи конкурсе за локалну омладинску политику”, каже Бјељић.

На питање да ли осим локалне самоуправе, део одговорности за овакво стање лежи и на младима, одговара да је највећи проблем што су они демотивисани.

„Статистика говори да су млади невидљиви када је у питању њихово укључивање у локалну заједницу или учешће у доношењу одлука. Наратив да нису довољно стручни и да не треба да се питају код младих често пролази, поготово на локалу и посебно у близини већих градова, као што је случај у Смедереву. Младима је лакше да оду у Београд и тамо нешто постигну, него овде где се не улаже ништа”, објашњава Владимир Бјељић.

Основни проблеми младих на територији града Смедерева слични су проблемима који су идентификовани и у Стратегији за младе у Републици Србији за период од 2023. до 2030. године. То су, између осталих, незапосленост, корупција, злоупотреба психоактивних супстанци, делинквенција и криминал, алкохолизам, немогућност додатног образовања, недовољна информисаност, недостатак подршке, неукљученост у процесе одлучивања, наводи се у Плану развоја града до 2029. године.