Вештачка интелигенција – помоћ у суочавању са синдромом бурнаута

И у Србији се као тачно показало да међу запосленима у колективима владају симптоми сагоревања на послу, али је проблем и даље у великој мери непрепознат и замаскиран, сматрају психолози Откако је „Чет ГПТ” (ChatGPT) лансиран за јавност у новембру 2022. године, радници су почели масовно да се окрећу тој платформи. Друштвене мреже су преплавили савети о томе како укључити алате вештачке интелигенције у радни процес. Ранија истраживања су показала да генеративна вештачка интелигенција доводи до скокова продуктивности и повећава задовољство послом. Испитивања из Мајкрософтовог извештаја о радним трендовима за 2023. годину сугеришу да ће ови алати олакшати тешке радне обавезе и потенцијално помоћи запосленима у суочавању са синдромом сагоревања. И многи запослени су сагласни с тим. У анкети коју је спровела компанија за софтвер за аутоматизацију пословања „UiPAth”, међу више од 6.000 глобалних испитаника, њих 58 одсто је рекло да верује да аутоматизација може да реши синдром сагоревања и побољша испуњење послом.

Према мишљењу стручњака, синдром сагоревања на послу, дефинисан као психолошко стање које карактерише емоционална исцрпљеност, деперсонализација и смањено лично постигнуће, и даље представља распрострањен проблем на радном месту. Многи сматрају да је перспектива да нови алати могу аутоматизовати досадне и временски захтевне задатке обећавајући развој – што је светла тачка, поготово што су радници забринути у вези са порастом генеративне вештачке интелигенције. Међутим, такође, показују да су резервисани према њој. Док радници користе Ал алате како би повећали продуктивност, није јасно да ли смањење обима посла и мање рутинских послова омогућава људима да предахну или једноставно ствара више простора за нове задатке. Многи стручњаци су сагласни да рутински послови, као што су одговарање на мејлове и присуствовање састанцима, доприносе синдрому сагоревања.

И у Србији се као тачно показало да међу запосленима владају симптоми сагоревања. Како је за „Политику” истакла Мина Митић Лазаревић, психолог и психотерапеут, синдром бурнаута врло је чест проблем у колективима, али и даље у великој мери непрепознат и замаскиран.

Већина радника у оквиру свог основног академског образовања није прошла никакав облик едукације који би им у каснијем професионалном раду помогао да се носе са различитим стресним ситуацијама на послу. Зато је, сматра она, неопходно континуирано радити на развијању програма превенције и подршке за све запослене, али и на побољшању услова и организације рада.

- Разлози зашто радници који имају симптоме бурнаута не траже психолошку помоћ су најчешће у вези са страхом да ће то утицати на њихову репутацију и обављање делатности. Ту су и недостатак времена и постављање приоритета, став да особа сама треба да превазиђе тешкоће, веровање да стручна подршка и терапија не дају резултате... – набраја Митић Лазаревић, додајући да постоје и проблеми на системском нивоу, као што су недоступни сервиси и ресурси подршке, недостатак адекватног приступа, професионална култура, поверљивост и анонимност, негативан утицај на каријеру...