Смањени укупни кредити привреди

„Удар” високих камата види се и код кредита које су банке одобриле привреди. Према подацима Народне банке (НБС), они су у трећем кварталу били нижи за 1,8 одсто него у истом периоду прошле године. У централној банци кажу да то успоравање није алармантно, јер је последица високе основе из претходне године, као и доспећа кредита из гарантних шема из доба ковида. Када се одлуче да узму динарски кредит, привредници морају да рачунају да ће камата да буде у просеку око 8,6 одсто годишње. Нешто ниже камате су за задуживање у евро знаку, за који се они најчешће и одлучују, и који у просеку износе 6,9 одсто. Када се искључи ефекат промене девизног курса, кредити привреди су у поменутом периоду повећани за 19,2 милијарде динара. Томе су највише допринели инвестициони кредити, који су повећани за 19,1 милијарду динара.

Владимир Бошковић, члан Извршног одбора НЛБ Комерцијалне банке за послове са привредом, каже да се дефинитивно види на основу прва три квартала да привреда успорава и да је у некој фази мировања. Међутим, то се у овој банци у смислу пада кредитирања предузећа не види.

„Ми од почетка године имамо раст од 12 одсто свих кредита привреди. Преовлађују зајмови за обртна средства и ликвидност који се одобравају на годину, две или три године. Има и кредита за пројектно финансирање, за посебне намене који су по свом карактеру инвестициони кредити. Видимо да се у овом делу дешава благо успоравање. Разлог је повећање каматних стопа. Због тога се клијенти опредељују да сачекају повољније време, да променљиве камате крену да опадају како би им се то улагање исплатило, односно како би имали мањи финансијски трошак. Како монетарна политика буде лабавија, што значи како камате буду ишле на доле, то ће подстакнути потрошњу. Узрочно последично ће да крену инвестиције и да се враћамо на преткризне токове”, каже Бошковић.

Појашњава да се прилике у свету одражавају на економију. То се тачно видело од како је кренула украјинска криза па је од септембра кренуо раст европских камата, последично и наших. Разлог за пад кредитирање привреде је нарочито пад у грађевинарству, а она је у БДП-у учествовала 12 одсто, каже Бошковић. Продаја некретнина пала је за 21 одсто међугодишње.

„Ми видимо да градилишта и даље раде, постојећа се завршавају, а можда се не почињу нова. Опала је и тражња за стамбеним кредитима”, каже овај банкар. У структури њихових кредита привреди преовлађују они инвестициони које одобравају у евро знаку, чије су камате ниже, због чега су повољнији за привреду, док су они за ликвидност и обртна средства у динарима. Због динаризације, на којој инсистира централна банка, очекује се да их буде све више.

Он очекује смиривање и пад инфлације с првим кварталом наредне године и код нас и у еврозони.

Према подацима НБС, посматрано по делатностима, повећање задужења у трећем кварталу присутно је код предузећа из области прерађивачке индустрије, пословања некретнинама и саобраћаја, док су се највише раздужила предузећа из енергетике. Посматрано по величини предузећа, кредити одобрени микропредузећима, малим и средњим предузећима чинили су 58,3 одсто стања укупних кредита привреди у септембру. Пад динарских пласмана привреди (делом и услед доспећа кредита из гарантних шема, који су претежно одобравани у динарима) и раст девизно индексираних пласмана за последицу су имали смањење степена динаризације пласмана привреде у трећем кварталу за 0,7 процентних поена на 16,3 одсто.