Стари Зајечар у одајама Пашићеве секретарице

Зајечар – Судски вештак зајечарског Општинског суда одобрио је извесној Славици Пауновић да део старе етнокуће, у Црноречкој улици у Зајечару, преуреди за становање. У ишчекивању извршне судске пресуде већински власник тог здања, антиквар и етнолог аматер, Бобан Валовић са стрепњом слути да ће се „преуређивање“ лоше завршити по ову грађевину, насталу пре више од 120 година. Пре 12 година он је купио већи део те куће прекривене ћерамидом да би у њој, у аутентичном амбијенту, чувао прошлост Зајечара. И успомену на Николу Пашића, који је, док се налазио у изгнанству у Бугарској, покаткад у ту кућу свраћао код своје бивше секретарице Вуке.

Бобан Валовић је у двориште ове куће, која се налази недалеко од центра Зајечара, годинама доносио све оно за шта је сматрао да би вредело сачувати за будућност. Пространо двориште већ одавно личи на повећи етнопарк, Бобан је ту донео и стару камену градску чесму, која се зајечарским урбанистима није уклопила у савремену визију, а ту је сместио и куполу торња давно порушеног хотела „Задруга“.

Улаз у кућу „чува” топ из Карађорђеве Србије, а у конаку је и кревет направљен у Бечу, 1893. Под сводом здања су и камин, банак, огњиште, вериге, старо покућство... И, наравно, Пашићева биста.

(/slika2)Све је уређено са много стила и љубави коју су у ову ризницу уткали Бобан и његови пријатељи, заљубљеници у прошлост Зајечара. Уз Валовића су и његов кум Мирољуб Миросављевић, моделар и дизајнер, Драган Стокић Рајачки, познати сликар, Златко Жикић, моделар...  

У три просторије некадашњег Пашићевог коначишта смештена је грнчарија, употребна и украсна, а ту су и чекрци, чекрклије, чункови и преслице, војничка и пчеларска опрема, пољопривредне алатке, ретке фотографије старог Зајечара, попрсја Пашића, римског цара Галерија, Тита и Христа. Ту је и Пашићев радни сто, па војничке цокуле у којима је комшија Пера стигао са Солунског фронта.

(/slika3)Много шта је исписано о „Пашићевом конаку“ и о томе како су у његовом амбијенту снимане пригодне емисије и филмови, како је конак и Валовића пре неколико година посетио и Никола Пашић из Торонта, унук славног Николе Пашића. И како је стару кућу већ помињана наочита Пашићева секретарица Вука, чији је муж официр погинуо у српско-турском рату, поклонила комшиници Лени.

– Моја невоља почиње пре две године, када ми је власница преосталог дела куће понудила да откупим и остатак. Узео сам кредит, али ме је претекла Зајечарка која је понудила више. Постала је сувласница и почела је да станује у делу куће са својом кћерком. Кров је прокишњавао, па се она обратила суду да добије дозволу за реконструкцију – прича нам Бобан.

Судски вештак је, истина, записао да нова сувласница може да реконструише само део свог крова, али и да мора надокнадити евентуалну штету комшији. А штета је, уверен је Валовић, неизбежна. Немогуће је поправити само један део крова и не угрозити стотине експоната.

Зато Валовић апелује да се надлежни огласе и заштите део зајечарске прошлости.