Затварање Берзе штетно

Српска берза која се, после еуфоричног развоја у првој половини прошле године, налази на низбрдици, у последњих месец дана на најгори начин је показала да је део светског финансијског и тржишта капитала реагујући суновратом промета и цена на глобалну кризу. Премда је индекс најликвиднијих акција пао испод стартне вредности од 1.000 поена, а тражња и понуда се смањили на симболичне износе, привремено затварање Београдске берзе само би појачало панику и нервозу, а не би допринело жељеном брзом опоравку берзанских показатеља, оценила је јуче на конференцији за новинаре Гордана Достанић, директор Београдске берзе.

Јер, да би такав екстреман потез због кризе тржишта капитала, за чије доношење је надлежна Комисија за хартије од вредности, имао смисла, требало би да држава истовремено активира пакет интервентних мера и помогне опоравак Берзе.

Имајући у виду основну улогу, да омогући власницима акција и потенцијалним инвеститорима да тргују, Берза је, у оквиру својих надлежности, од прекјуче увела промену у израчунавању цена акција објављујући просечну дневну, а не цену постигнуту на затварању у последњих пола сата континуираног трговања.

На Берзи су разматране и друге мере, попут сужавања зоне флуктуације, али је оцењено да би то у овом тренутку резултирало већом понудом и додатним падом тражње, што би допринело смањењу броја закључених трансакција.

Обесхрабрујуће је што је код нас држава, за разлику од већине, пасивно пратила збивања на српској берзи, што је последица, између осталог и тога да ни после малтене 19 година од обнове тржишта капитала не постоји јасна стратегија њеног развоја.

Сет закона којима се регулише рад домаћег тржишта капитала је недоречен, често неусклађен, дестимулативан у погледу пореске политике…

Закони се праве у кабинетима, а мишљења и предлози берзе се не уважавају, о чему сведочи податак да су у минулих седам година законотворци усвојили само један амандман Београдске берзе, указује Достанићева.

Због тога узроке садашње алармантне кризе, која је довела до великог обезвређивања акцијског капитала, треба тражити, с једне стране, у кризи светског финансијског система с епицентром у САД, којем је и српска берза изложена уласком страних портфолио и других инвеститора пре шест година.

Међутим, не треба заборавити ни аутохтоне узроке кризе, пре свега у одсуству визије развоја берзе која сведочи о незаинтересованости државе за домаће тржиште капитала.

Трговању на Берзи не погодује ни хронична политичка нестабилност, одсуство инвестиционог рејтинга земље и компанија, најаве званичника да ће се акције садашњих елитних јавних предузећа котирати на неким од великих берзи, без јасног опредељења за такозвани двојни листинг. Примера ради, финска „Нокија” котира 95 одсто акција на берзи у Хелсинкију, а свега пет процената на Њујоршкој берзи, што јој не смета да буде један од највећих светских брендова.

Уз то, од око 1.800 компанија чијим акцијама се повремено тргује на берзи свега четири су својом вољом на организованом тржишту, такозваном листингу, док су остале ту вољом закона.

Премда је прва верзија Закона о инвестиционим фондовима урађена 1997. године, први домаћи фондови су почели с радом лане. Међутим, садашња криза обесхрабрује мале инвеститоре да уложе средства у инвестиционе и добровољне пензионе фондове, чија средства су са око 70 милиона евра преполовљена. То је, поред повлачења страних инвеститора, утицало и на пад тражње, а тиме и цена и индекса акција и допринело утиску да је улагање на берзи својеврсно коцкање, што за последицу има то да је жив новац досад у дугорочне хартије од вредности уложило свега 0,30 одсто становништва.

Весна Арсенић

-----------------------------------------------------------

Индекси у плусу, промет утростручен

После 12 дана у минусу на Београдској берзи, индекс најликвиднијих акција Белекс 15 јуче се обрео се у плусу, од 1,83 одсто, и сада је на нивоу од 743,88 индексних поена. Незнатно је ојачао и Белекслајн, 0,05 одсто, на 1.567,26 поена. Општи индекс је бележио падове претходних 13 дана.

Промет из 700 трансакција вредео је 232,53 милиона динара (2,89 милиона евра) и био је три пута већи него дан раније.

Бета