Неколико врста виза за странце у Србији

Посланици Народне скупштине Србије обавили су јуче начелну расправу о законима о заштити државне границе и о странцима, којима је, како је рекао Ивица Дачић, министар полиције, предвиђена отвореност границе за слободан проток људи и робе и затвореност за све видове криминалних активности и утврђени услови за улазак и боравак странаца у Србији, са или без визе, до 90 дана. Оба закона неопходна су за либерализацију визног режима, а у расправи су представници свих посланичких група рекли да подржавају њихово доношење, односно да се „неће противити усвајању”.

Образлажући законе, Дачић је подсетио да су постојећи прописи из ове области још из времена бивше Југославије, те да су потребни нови, по европским стандардима с обзиром на то да придруживање Србије Европској унији представља стратешко опредељење и национални интерес.

Према његовим речима, законом о заштити државне границе од војске је преузето обављање свих послова обезбеђивања државне границе, тим послом бавиће се гранична полиција. Он је истакао и да се одустало од институције граничног појаса дуж целе државне границе и да је предвиђена могућност да се на појединим деловима границе уведе посебан режим, пре свега у погледу изградње објеката и узгајања одређених пољопривредних култура због видљивости и безбедности граничне линије. Што се тиче закона о странцима, Дачић је као новине навео увођење неколико врста виза – аеродромска, транзитне и визе за краћи и привремени боравак. Како је рекао, изузетно, из хуманитарних разлога, могуће је издавање виза на граничном прелазу. Он је додао и да су прописани услови за добијање привременог боравка по основу рада, запошљавања, образовања, специјализације, спајања породице или својства жртве трговине људима, као и услови за одобравање сталног настањења у Србији. Према његовим речима, привремени боравак може бити одобрен у трајању до једне године, а може се продужити на исти период. Дачић је истакао и да су предвиђене строге казне за прекршиоце закона, који ће важити од 1. априла идуће године.

Радикали, како је рекао Милорад Буха, подржавају све активности владе у правцу либерализације визног режима, „СРС се не опире овим законским пројектима”. Буха је, међутим, рекао да је у закону о странцима морало бити места за питања која се односе на избеглице, „избеглице морају бити издвојене и код путних исправа и код дефинисања појма странац”.

Најављујући да ће ЛДП гласати за законе, Кенан Хајдаревић, је, ипак, као велике недостатке закона о странцима навео одредбе које се тичу „обавезе пријаве боравка и услова прикупљања података о странцима”. Весна Пешић (ЛДП) сугерисала је влади да усвоји амандмане ЛДП-а, јер по предложеним решењима испада да „морате одмах да трчите у полицијску станицу да пријављујете сваког странца, пријатеља који вам дође у посету”.

Одговарајући на примедбе посланика, министар Дачић је рекао да „праћење странаца није уведено да би се пратио њихов приватни живот, па зар мислите да можете да уђете у било коју земљу ЕУ, а да се о томе не зна?”. Он је додао да је „наша земља транзитно место за шверц дроге и људи, у нашем окружењу се састају групе које планирају терористичке активности, како да се с тим боримо ако немамо законско право да пратимо одређене активности на нашој територији”.

Према речима Мирослава Маркићевића (НС), гласање посланика Нове Србије зависи од судбине њихових амандмана, али је подсетио да су оба закона припремљена у време владе Војислава Коштунице.

Олена Папуга (ЛСВ) поздравила је посланике на русинском језику, јер се „русински до сада није чуо овде”, а што се тиче закона, рекла је да ће их ЛСВ подржати, јер су добри и зато што се њиховим усвајањем испуњавају услови за долазак на „белу шенгенску листу”. И посланици СПС-а и ЈС-а, како је рекао Ђорђе Милићевић, подржаће законе.

Дачић је најавио и да ће прихватити све амандмане, „које сматрамо логичним и који не нарушавају суштину закона”.