Концерт у част Василија Мокрањца

Пијаниста Ратимир Мартиновић одржаће концерт клавирске музике Василија Мокрањца у суботу, 9. децембра 2023. године са почетком у 20 часова у Сали Београдске филхармоније, поводом обележавања сто година од композиторовог рођења.

Стота годишњица рођења једног од најзначајнијих српских композитора 20. века, академика Василија Мокрањца (1923–1984), прилика је да се подсетимо његовог импресивног стваралаштва за соло клавир, које ће интерпретирати реномирани пијаниста Мартиновић, редовни професор Академије уметности у Новом Саду. Концерт партнерски реализују Музиколошки институт САНУ, Центар београдских фестивала (Цебеф) и Фондација „Василије Мокрањац”, уз подршку Града Београда и Сокоја.

Василије Мокрањац дао је свестран и трајан допринос српској музичкој уметности, култури и педагогији. Рођен у породици музичара, рано је показао дар за музику. Дипломирао је клавир (у класи Емила Хајека) и композицију (у класи Станојла Рајичића) на Музичкој академији у Београду. Након педагошког рада у музичким школама „Јосиф Маринковић” и „Мокрањац” у Београду, године 1956. постаје доцент на Музичкој академији; 1965. изабран је за ванредног, а 1972. за редовног професора композиције. Од 1962. до 1965. био је председник Удружења композитора Србије. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1967. године, а за редовног члана 1976. – исте године када је добио и Седмојулску награду за животно дело.

Композиторски опус Василија Мокрањца обухвата пет симфонија и друга дела за симфонијски оркестар, концертантну, камерну и солистичку музику, као и радио-драме и велики број партитура позоришне и филмске музике. Композиције за соло клавир Василија Мокрањца настајале су у дугом временском периоду. У првој стваралачкој фази настају Тема са варијацијама (1947), Етиде (1951–1952), Две сонатине (1953–1954), Фрагменти (1956) и Шест игара (1950–1957). У другој стваралачкој фази (1958–1972), тежиште Мокрањчевог композиторског рада је на симфонијској музици, да би се након петнаест година паузе вратио соло клавиру у трећој стваралачкој фази (1972–1984), када настају његова значајна остварења – циклуси Интиме (1973), Одјеци (1973), Пет прелудијума (1975) и последње довршено дело, Прелудијум (1984), саопштили су организатори.

Пијаниста Ратимир Мартиновић је одржао више од 700 концерата и свирао са шездесетак оркестара у Европи, Азији, Јужној и Северној Америци, у најпрестижнијим музичким дворанама. Поред концертне каријере, активан је и на пољу музичке педагогије и организације музичког живота. Оснивач је и директор престижног фестивала КоторАрт и редовни професор Академије уметности Универзитета уметности у Новом Саду. Чест је гост жирија пијанистичких такмичења, као и водитељ мајсторских курсева широм Европе и света.

Ратимир Мартиновић гаји посебан афинитет према клавирском опусу Василија Мокрањца, који је са великим успехом изводио на концертима у земљи и иностранству и снимио у целости (Гранд пиано, 2019).