Ни оправдања, ни покрића

Нема ниједног државног разлога нити видљивог интереса грађана Црне Горе који би био повод да Влада Црне Горе донесе одлуку о признавању једнострано проглашене државе Косово. У многобројним контактима са представницима институција Европске уније недвосмислено ми је потврђено да ЕУ нема јединствен став о том питању нити постоји заједничка политика Уније која би обавезивала било коју чланицу, или кандидата за чланство, па ни условљавала напредак у том процесу признањем једнострано проглашене независности Косова.

Више пута сам прозивао владајући режим у Подгорици да ми покаже у којем то званичном документу ЕУ пише да Црна Гора мора одмах да призна независност Косова да би напредовала ка ЕУ. Наравно, до данас нисам добио никакав одговор. Нећу га ни добити, јер је то најобичнија јефтина политичка демагогија власти у Подгорици у покушају да нађу неко образложење за ову, по свему, проблематичну одлуку.

Такође, неспорно је да за ову одлуку врх Демократске партије социјалиста нема подршку ни 40 одсто својих гласача, тј. свега негде око 20 процената грађана Црне Горе сматра да треба признати независност Косова.Није тешко онда закључити да врх ДПС-а ризикује да оваквом одлуком изгуби власт на наредним парламентарним изборима. Истовремено, мало је оних који сматрају да би Ђукановић повлачио неке политичке потезе који би угрозили његову власт, без неког веома битног разлога.

Кључно питање је, дакле, зашто један од највештијих манипулатора на Балкану повлачи један овакав политички потез који га може коштати губитка власти. Јасно је да не постоји ниједан од видљивих разлога и притисака из домена регуларне политике који би ишао у прилог оваквом хазардерском потезу врха режима.

Остаје једино као објашњење – приватне обавезе које Ђукановић има према лобистичким центрима, који су му у више наврата помагали у прошлости и када је реч о политичким, али и пословним подухватима владајуће црногорске фамилије. Вешто избегавање суочавања са својом проблематичном политичком прошлошћу и опстанак на власти 20 година, многи су приписивали утицајним светским лобистичким центрима који су за своје услуге били дебело плаћени. Неки тврде – парама пореских обвезника, а има много оних који сматрају да су услуге скупих утицајних лобистичких структура плаћане и новцем из сумњивих послова.Имајући у виду дугогодишње везе високих челника црногорске Удбе са наркокартелом који преко Турске, Косова и Црне Горе пребацује месечно више од тону чистог хероина из Авганистана према земљама западне Европе, није без основа сумња да су сада ти „пословни партнери” црногорске власти затражили контрауслугу. А наркокартелу то није лако одбити, посебно ако су вас годинама пре тога подржавали и ако сте им за одређене услугеможда узимали и велики новац.

У сваком случају, Ђукановић је под великим притиском опасних и бруталних центара моћи да уради нешто за шта нема никаквог оправдања нити покрића. Кад је већ тако, и кад се мора, онда ће власт из ове читаве, веома непријатне ситуације покушати да извуче и неку политичку корист. Зато је режим смислио подвалу да се у Скупштини Црне Горе расправља о Резолуцији о убрзању интеграција у ЕУ и евроатлантске структуре, у којој се у само једној реченици помиње и статус Косова. Режим је желео да испровоцира опозицију да после четири месеца бојкота рада скупштине због укидања ТВ преноса поново дође у пленум и да их пред међународном заједницом представи као националисте и наследнике ретроградне политике Милошевићевог режима чијим се последњим протагонистима суди у Хагу за геноцид. Намера је режима да признањем Косова продуби поделе у Црној Гори и интензивира политичке тензије, а опозицију из парламента пресели на улицу, где уз помоћ провокатора Удбе веома лако може да их представи као последње заговорнике великосрпске националистичке политике и тако је дискредитује пред очима ЕУ и мањинских народа у ЦГ. Ако је опозиција у ЦГ националистичка, недемократска и антизападна, онда ће се лакше прогурати корумпирани и криминални режим.

Зато Покрет за промјене није хтео да учествује у подвали ДПС-а да даје легитимитет одлуци која је плод притисака разних лобистичких структура.

Против смо да Влада Црне Горе призна Косово, јер ће то бити први пут у хиљадугодишњој црногорској историји да је званична Црна Гора донела неку одлуку која је директно против интереса Србије. Често је Црна Гора у својој историји доносила одлуке које су ишле на њену штету, само да би помогла Србији, што такође није било мудро нити корисно, али је било из срца и људски. Ова одлука је сада донета не због интереса Црне Горе и њене европске перспективе већ искључиво због дугова једног проблематичног режима коме рачуни за њихове неподопштине стижу сваки дан.

председник Покрета за промјене, посланик у Скупштини Црне Горе