Европска унија потврдила нејединство

Од нашег сталног дописника
Брисел, 9. октобра – Упадљив изостанак званичних реаговања Брисела на јучерашњу одлуку Генералне скупштине УН да на предлог Србије усвоји резолуцију којом се од Међународног суда правде тражи саветодавно мишљење о легалности једнострано проглашене независности Косова И Метохије потврђује најмање два става Европске уније. Пре свега да није расположена да додатно истиче своју нејединствену позицију према питању косовске независности, а друго да водеће земље Уније желе да маргинализују значај одлуке која је јуче донета у Њујорку.

Један од ретких функционера ЕУ чији се кабинет јуче огласио тим поводом био је Оли Рен, европски комесар за проширење, рекавши да „нема коментар”, уз образложење да је Европска комисија статусно неутрална и да је одлука о признању независности Косова на земљама чланицама ЕУ.

Гласање у Генералној скупштини ЕУ још једном је јуче показало свету да не постоји јединствена позиција 27 држава чланица у вези са Косовом, баш као што је није било ни у фебруару када је Приштина прогласила независност. Одлука Савета министара ЕУ о слању Еулекс мисије донета је дан пре једностраног проглашења независности такозваном тихом процедуром, што је омогућило Кипру да се уздржи од гласања. Тако је усвојен план заједничке акције (common action) о слању мисије, иако је изостало претходно усаглашавање заједничког става (common position) унутар ЕУ.

Дан после доношења декларације о независности у косовској скупштини 17. фебруара, Велика Британија и Француска признале су да је Косово држава, истога дана када су то учиниле и САД. Управо су ове две европске силе изнеле највише критика на рачун иницијативе Србије у УН оцењујући да је реч о политички мотивисаној акцији чији је циљ да спречи интеграцију Косова у међународне институције и успори процес признавања његове независности, али истовремено истичући да је тај процес неповратан.

Док они нагађају о мотивима Београда да се обрати Међународном суду правде, процес евроинтеграција Косова је блокиран, независно од српске иницијативе, све док макар једна од садашњих пет држава ЕУ не признаје независни статус јужне српске покрајине. Због тога Приштина не може да отвори званичну дипломатску мисију при ЕУ, већ планира да свом амбасадору у Белгији повери послове неформалне сарадње са институцијама Уније. Приштина се тако и сама уверила да није пресудно колико чланица ЕУ подржава нечије евроинтеграције, већ колико их се томе противи, а што се Србије тиче, ту смо лекцију већ научили од Холандије.   

Уздржавањем од гласања 22 земље ЕУ које су признале Косово хтеле су да покажу да не зазиру од одлуке суда, објашњавају у Бриселу. Међутим, тешко је рећи да је њихова апстиненција значила да су равнодушни према овом питању. Ако је веровати незваничним тврдњама дипломата које су се данас могле чути у Бриселу, Британија је вољна да у каснијој фази услови улазак Србије у ЕУ признањем Косова. Добро обавештени извори из Хрватске, за коју се очекује да ће 2010. године постати чланица ЕУ, наводе да ће Загреб применити „холандски модел” и да ће се противити уласку Србије у ЕУ уколико Горан Хаџић не буде до тада изручен у Хаг.

Све то могло би у будућности да забрине Београд, а оно због чега је Унија данас заиста забринута јесте финансијска криза којој ће бити посвећен самит ЕУ наредне недеље. Оптимисти очекују да на њему најзад буде дефинисана заједничка позиција Брисела у односу на глобалну кризу. Западни Балкан после дуго времена неће бити тема сусрета европских лидера, али ће они део заседања посветити другој теми која је такође ове године указала на нејединство Уније. А то је даља судбина Лисабонског споразума који је одбијен на референдуму у Републици Ирској и још није ратификован у Пољској и Чешкој.