Неизвесна хитност у одлучивању МСП-а

Већином гласова у Генералној скупштини УН одлучено је да се од Међународног суда правде (МСП) затражи саветодавно мишљење о легалности једнострано проглашене независности Косова и Метохије, али овој институцији није наложено да то уради у хитном поступку. Због ове чињенице резолуција коју је предложила Србије може да се нађе на дневном реду овог суда, са седиштем у Хагу, за шест месеци или можда тек за две године.

Према речима професора међународног права Тибора Варадија, МСП ће проценити да ли ће у овом предмету одлучивати у хитном или у редовном поступку.

„Пошто Генерална скупштина није затражила од суда да се изјасни по хитном поступку о српској резолуцији, о томе ће одлучити суд”, прецизирао је Варади у изјави за Танјуг и додао да ће, после пријема званичног захтева за саветодавно мишљење, МСП најпре затражити мишљење од свих заинтересованих страна.

Према Варадијевим речима, на суду је да се определи које ће то земље бити, али нема никакве сумње да ће Србија бити позвана да се изјасни као подносилац предлога.Он је додао да је пракса суда показала да аргументацију може да тражи и од држава које нису чланице УН као и од релевантних организација и тела за које верује да могу допринети расправи.

Због тога је треба очекивати да буду позвани и представници привремених власти Косова, будући да је суд при одлучивању око легалности одлуке Израела да подигне зид разграничења на окупираној палестинској територији позвао представнике Палестине која није чланица УН.

Варади објашњава да после разматрања писаних поднесака, односно мишљења заинтересованих страна, МСП ће највероватније отворити јавну расправу на којој ће стране додатно образложити своје ставове, а потом ће суд донети одлуку.

Председник Србије Борис Тадић упозорио је јуче да је после усвајањарезолуције Србије у Генералној скупштини УН потребно припремити даљу дипломатско-правну стратегију и испланирати наредне кораке. У том контексту је и изјава шефа српске дипломатије Вука Јеремића, који је најавио да ће већ наредне седмице почети консултације правног тима који ће пред Међународним судом правде заступати Београд. Министар спољних послова је додао да ће питање о легалности једнострано проглашене независности Косова бити прослеђено Међународном суду правде року од неколико дана.

Према речима Тибора Варадија, правно питање добиће и правни одговор, а политички ефекти зависиће од мишљења суда.

„Уколико саветодавно мишљење Међународног суда правде буде ишло у прилог Србији, она ће добити подршку међународног права за тврдње да је једнострано проглашење Косова било нелегално и то би био велики добитак и у политичком смислу”, истакао је Варади.

Оцењујући да је прихватање нацрта резолуције Србијепобеда српске дипломатије, професор Варади је навео да је „добро што је једно политичко питање пребачено на терен права”.

За 62 године постојања Међународни суд правде, са седиштем у Палати мира у Хагу, 25 пута је позиван да да саветодавно мишљење о неком питању, које иначе нема обавезујуће дејство, али има велику правну и моралну тежину. Овај процес биће веома важан за све стручњаке за међународно право, јер ће овај суд први пут дати саветодавно мишљење о легалности отцепљења неке територије.

Без сумње, 15 сталних судија МСП-а биће под будним оком стручне јавности широм света, а ова одлука биће и својеврсни изазов за њих будући да су сви изабрани, према статуту суда, као личности највиших моралних квалитета и као врхунски познаваоци међународног права или људи који могу да обављају највише судске функције у својим земљама.

Суду председава Розалин Хигинс из Велике Британије, при чему је 15 сталних судија изабрано, између осталог, и по географском критеријуму, тако да из сваке земље може бити највише по један судија. Већина стручњака за међународно право не жели да прогнозира како ће се судије изјашњавати о питању које се тиче Косова и Метохије, јер је то, како кажу, немогуће предвидети са сигурношћу.

Према првим проценама, Међународни суд правде у Хагу могао би да разматра питање легалности једнострано проглашене независности Косова почетком 2009. године, јер је план рада за ову годину већ направљен. Међутим, постоји могућност да суд процени да предмет заслужује хитан поступак и промени годишњи план рада суда, који је, иначе, судска тајна.