Фудбал и право – више од игре

Да ли је могуће прописати и применити критеријуме за избор најбољег фудбалера свих времена и какве су правне последице раскида уговора о трансферу фудбалера – само су нека од занимљивих питања о којима ће правници расправљати на конференцији „Српски фудбал – упоредноправни изазови и перспективе”, која ће бити одржана у понедељак, 4. децембра, у Институту за упоредно право на Теразијама.

Биће речи и о уговорима о спонзорству, правној заштити професионалних спортиста пре пунолетства и улози дисциплинског инспектора у фудбалском спорту.

Један од иницијатора и уредника конференције, др Милош Станић, виши научни сарадник Института за упоредно право, говори за „Политику” о копчи правне науке и фудбала у Србији.

– Већ у најранијој младости сам схватио да фудбал изазива невероватну количину индивидуалних и колективних емоција које остану у човеку заувек. Много касније сам спознао и да то није само игра већ је много више од тога. Он је моћно средство промоције земље, нације, као и изузетно развијена привредна грана, у оквиру које раде милиони људи широм планете – каже др Станић.

После баражне утакмице Србија–Шкотска за одлазак на европско првенство 2020. године, коју је наша репрезентација у тој кишној новембарској вечери изгубила на пенале, присећа се, у наредним месецима обузела га је туга, али у исто време почео је да размишља о томе како би он и његови пријатељи правници могли да помогну српском фудбалу.

– Наш фудбал је често неоправдано критикован, а заправо је веома добар. Ми смо земља са озбиљном фудбалском традицијом, имајући у виду број становника и економску базу са којом располажемо. Србија има клупског првака Европе и света и вицешампиона Европе у клупској конкуренцији, има прваке Европе и света у млађим категоријама. Наша застава се често вијорила на светским и европским првенствима, наши клубови играју Лигу шампиона и друга европска такмичења. Но, и поред тога, фудбал је код нас, у једном делу јавности, и поред огромне љубави према њему, често перципиран негативно – каже др Станић.

Закључио је да наши људи не схватају да успех у фудбалу није само медаља него и сам одлазак на неко такмичење. Поставио је и питање да ли наши навијачи воле спорт или воле победе и успехе.

– Ми спортисте доживљавамо или као неупитне хероје или као несумњиве губитнике, не узимајући у обзир да је потребно да се ти људи подрже и када се побеђује, али и када се губи. Морамо да будемо и свесни да не тренирају и не улажу читав свој живот само наши спортисти, већ и они „туђи”. Пораз је саставни део игре, као и победа – каже наш саговорник и указује да фудбалери у неким земљама имају безрезервну подршку навијача, а притом немају ни приближно добре резултате као ми.

Желео је да пружи допринос промени климе и атмосфере око нашег фудбала, заједно са људима који размишљају слично као и он. У том подухвату носио га је сан да Србија постане светски или и европски првак.

– Управо сам у чињеници да је фудбал постао развијена привредна грана и пронашао копчу између фудбала и права. Заправо, ми правници смо неопходни спортистима, фудбалерима, како би они несметано могли да се баве својом делатношћу. Ми им можемо помоћи тако што ћемо допринети у саздавању одговарајућег правног оквира, који ће омогућити развој фудбала код нас. Скрхан након пораза од Шкотске, смогао сам снаге да ову идеју поделим са другим колегама. Идеја се састојала у томе да окупимо наше драге колеге и пријатеље, љубитеље фудбала, који би написали научни или стручни рад на тему фудбала и права, који би био објављен у зборнику радова „Српски фудбал-упоредноправни изазови и перспективе”. Намера је била да се на тај начин споје теорија и пракса, да ослушнемо које проблеме имају фудбалски посленици, те да, као љубитељи фудбала, пружимо свој допринос – каже др Милош Станић.

За реализацију ове идеје имао је безрезервну подршку почившег колеге др Стефана Андоновића, затим пријатеља из Фудбалског савеза Србије др Дејана Шупута, као и подршку директора Института за упоредно право проф. др Владимира Чоловића, и некадашњег директора института, а затим судије Уставног суда, нажалост покојног, др Јована Ћирића, као свог ментора др Владана Петрова, професора Правног факултета у Београду и судије Уставног суда. Подршку су пружиле још многе колеге и колегинице, који су писали стручне радове и радили предано на настајању зборника и његовој промоцији.

– Радили су у време када атмосфера након испадања од Шкотске и није била добра и када смо деловали као нека група Сизифа или залуђеника без шансе да успеју. Држали су нас осмеси и љубав, те спознаја да учествујемо у подухвату који је пионирски – каже наш саговорник.

После тога, наша репрезентација је тријумфално окончала квалификације за одлазак на Светско првенство 2022. године у Катару, победивши директног ривала, моћну Португалију, голом у последњем минуту, и то у Лисабону. Чаробна лисабонска ноћ.

– Трећа конференција ће се одржати у свечарској атмосфери, пошто се наша репрезентација квалификовала на европско првенство 2024. године. У срећним моментима, волим да се осврнем на ту кишну, хладну новембарску ноћ и пораз од Шкотске. Фудбал, који зна да буде тако суров, тада ме је много научио. Прво, сваки пораз је залог за неку будућу победу, те да њега није било не би ни настао читав овај подухват. Друго, победе морају да нас терају да радимо и више, како бисмо у будућности што ређе осећали горчину пораза – каже др Станић.

Истиче да треба увек сањати, чак и када је тешко, и не одустајати од снова јер нас пут до њиховог остварења тера да непрекидно померамо границе.

– Да, Србија може да буде првак Европе или света. Може, али и не мора. Поносан сам на наше спортисте и фудбалере и без тога. Можда се то и деси, на крају крајева. Тада ћемо и ми, правници, бити срећни јер смо били делић стварања тог мозаика. Веома сам поносан и на моје пријатеље и колеге правнике који су у овом пионирском подухвату учествовали. Хвала им од срца – каже на крају др Милош Станић.