Варање у мушком гену

Ако имате трзавице у браку, једноставно оптужите мушки ген. Научници су, управо, обелоданили да је све до сада прикривани виновник за преваре наследна јединица са ознаком AVPR1. Хоће ли се то мушкарцима у бракоразводној парници узимати као олакшавајућа околност?

Налик ливадским волухарицама које настањују Северну Америку, једни нису за доживотни брак с једном женом, а други су – попут лабуда – до смрти верни изабраници својег срца. Дотични кривац, једноставно, утиче на пријемник (рецептор) у мозгу што управља лучењем хормона вазопресина који (делује на срце и мокраћне путеве) подстиче испољавање оданости међу половима.

Када су пре неколико година мужјацима мишоликих крзнених глодара, веома склоним неверству, убризгали додатне умношке (копије) поменутог гена, очас су их преобратили у преријске сроднике који време, углавном, проводе с једном женком и младунцима. Слична чаролија опажена је код мајмуна – шимнази и бонобоа.

Постоји ли таква једноставна биолошка склопка код људи?

Или један или оба

Хасе Валум из Института Каролинска у Стокхолму (Шведска) предводио је истраживачку дружину која је наследну јединицу AVPR1 издвојила код 500 парова одраслих близанаца истог пола – сви су живели у озакоњеној или дивљој брачној заједници најмање пет година – и њихових супружниц(к)а, рођених од 1944. до 1971. Један вид био је нарочито заступљен; око 40 одсто мушких глава имало је или један или оба вида (стручно казано: алел) гена, познатог као 334.

Иако није могуће једноставно поистовећење с преријским волухарицама, чини се да алел 344 има исти учинак и у устаљењу људских веза, ако је судити према разговорима и упитницима. Испитивање је укључило својеврсну лествицу којом се самеравају наклоност и приврженост, попут одговора на питања „Колико често пољубите своју изабраницу(ка)” и „Колико сте често заједно на истим задацима изван породице”.

Скор је знатно нижи код мушкараца који носе или једно или два издања (верзија) алела 344 него код оних који их немају, што је образложено у чувеном часопису „Proceedings of National Academy of Sciences”. Код жена ништа сродно није примећено.

Упадљивији су одговори на питања мушких учесника који су претходне године доживели брачне несугласице или су се суочили с разводом. Више од једне трећине с два алела 344 изјаснило се потврдно, а само 15 одсто без иједног. И што је занимљиво: 32 посто с двојцем није било венчано, у поређењу са 17 постотакак који нису имали ниједан.

Оцене сапутница су, углавном, сагласне проценама сапутника који су их написали.

Важи ли за Џемса Бонда?

Помаља се закључак да је такво понашање наследно, јер су научници бавећи се само близнацима били у прилици да раздвоје утицај наслеђа и околине. И тако су открили да се око 28 процената може приписати прецима, што је у складу с проучавањима која су процењивала колико су гени уплетени у брачно задовољство и развод. Лари Јанг са Универзитета Ејмори (САД), који је са сарадницима још 2005. обелоданио повезаност вазопресина и привржености код волухарица (часопис „Science”), сматра да налаз мора да буде потврђен у следећој провери, наглашавајући да су се мождани склопови уобличили веома рано у сисарској еволуцији и да су хиљадама година очували битну улогу у друштвеном животу и глодара и људи.

Генетичар Сајмон Истил с Националног универзитета у Канбери (Аустралија) додаје да је уплив описаног гена, вероватно, већи него што показује ово истраживање.

Ми нисмо трагали за коренима неверства, објашњава Хасе Валум, усредсредили смо се да проверимо колико су чврсте споне мушкараца са својим сапутницама. Од самог почетка га је копкало: зашто је једна врста волухарица одана, а друга није? И запитао се: да ли исти ген делује и на људе? После свега шведски научник упозорава да се налаз не сме користити за предвиђање будућих брачних односа.

Следећи за проучавање су неожењени мушкарци. Да ли ћемо, можда, више сазнати зашто је тајни агент Џемс Бонд толико вероломан?