Век од рођења Стјепана Бобека

Јуче се навршило сто година од рођења Стјепана Бобека. Као играч је с Партизаном два пута био првак државе (1947. и 1949), четири пута освајач Купа Југославије (1947, 1952, 1954. и 1957), а с њим је одиграо прву утакмицу у историји Купа европских шампиона 1955. у Лисабону против Спортинга, био је рекордер по броју датих голова за репрезентацију Југославије (38), за њу је одиграо без прекида 44 утакмице, освајао сребрне медаље на Олимпјским играма (1948. у Лондону и 1952. у Хелсинкију), учествовао на светским првенствима (1950. у Бразилу и 1954. у Швајцарској), први је тренер у нашој земљи, који је свој тим три године узастопце довео до титуле првака (Партизан 1961, 1962. и 1963), у Грчкој је с Панатинаикосом био првак (1964. и 1965) и освајач националнг Купа (1967).

Али за уметнике, а Бобек је то у фудбалу био, то набрајање није битно. Он је у своје време значио много више од онога што казују сувопарни бројеви. Рођен је у Загребу, где је већ с непуних 14 година заиграо за први тим неке екипе. Јесте била нижеразредна, али је и то незамислив подвиг за дечака. Касније је прелазио из клуба у клуб док се 1944. није обрео у тада чувеном Грађанском.

У Партизану је од његове прве утакмице, 6. октобра 1945. Већ тада је био, што би се сада рекло, звезда тима. Био је жедан голова, али га је тренер Шпиц убедио да ће бити и бољи и кориснији ако буде паковао другима шансе. Бобек је у своје време био специјалиста да рола лопту и да одигра „штиклом” (петом).

С Рајком Митићем из Црвене звезде је био оличење и личног и клупског ривалства између „вечитих ривала”. Ни када су завршили играчку каријеру с дневног реда није скинуто питање ко је од њих двојице бољи. Одговор није нађен, јер је то немогуће зато што су били другачији играчи. Бобек је играо на надахнуће, на потез, лепршавије. Митић је био одличан шутер, пуцао је добро и главом (Бобек је од тога бежао као ђаво од крста), био је изузетно користан и на својој половини.

У то време кад би се у нашем фудбалском свету рекло „мајстор” мислило се на Бобека. Партизан, као најмлађи из југословенске „велике четворке”, стицао је навијаче добрим делом захваљујући очаравајућим играма свог најбољег играча. Фудбалер због кога се долазило на утакмице преминуо је 2010.