Преклапање интереса Америке и Кине

Нестабилни америчко-кинески односи погоршани су почетком 2023. пошто је ратно ваздухопловство Сједињених Америчких Држава оборило кинески балон уз америчку источну обалу. Мало ко је предвиђао да ће најважнији билатерални односи на свету бити брзо примирени. Но, управо се то догодило.

Председници САД и Народне Републике Кине Џо Бајден и Си Ђинпинг су се састали на маргинама недавног форума за Азијско-пацифичку економску сарадњу (АПЕК) у Сан Франциску. Договорили су обнову дијалога између двеју војски да ће сарађивати у борби против дроге, вештачке интелигенције и климатских промена. Оживљена је нада.

Овакав развој догађаја је омогућен спајањем фактора са обеју страна. НР Кини је потреба да оживи домаћу привреду вероватно утицала да побољша везе са САД. Међународни монетарни фонд (ММФ) недавно је повећао процену раста кинеског укупног домаћег производа (БДП) у 2023. на 5,4 одсто, што говори о поверењу међународне заједнице у привреду те државе. Но друга највећа (по неким  мерилима и прва) економија света се суочава са проблемима поновног покретања после пандемије ковида крајем 2022.

Уз то, економски односи са САД постају све напетији од почетка трговинског рата 2018. Директна страна улагања су под притиском јер политика Вашингтона одводи амерички новац из Кине. Пекинг треба да смири стране улагаче и оживи националну привреду.

Упркос ограниченим изгледима за успех, председник Си је дошао на самит АПЕК. Званични Пекинг делује помиритељски, себе сматра одговорном заинтересованом страном и избегава могућност да искористи тренутне невоље САД, мада ове и даље дају приоритет ривалству са НР Кином.

Пекинг се и до сада залагао за обострано корисну сарадњу, док из Вашингтона пак причају о одговорном управљању конкурентским надметањем великих сила. Сада су се државници барем сложили да раде на постизању веће стабилности и одређене сарадње.

Као резултат сусрета Бајдена и Сија треба да ојачају канали комуницирања и сарадња на питањима од заједничког интереса, што може спречити даље погоршање узајамних односа и разоран сукоб између две силе. Намера је да америчко-кинески  односи буду побољшани.

Тренутна америчка политика према Кини је комбинација ангажмана и дијалога, заједно са стратешком конкуренцијом. Пекинг је пристао на захтев Вашингтона да се највиши руководиоци састану, иако САД нису повукле изјаву државног секретара Ентони Блинкена да ће односи са Кином бити „конкурентни када је то потребно, кооперативни када је то могуће и борбени када је то потребно”.

Бајденов приступ Кини се чини стратешким и тактичким потезом, а не фундаменталном променом политике. У ствари, САД прилагођавају политику према Кини још од стратегије „окретање ка Азији” администрације Барака Обаме, коме је Бајден био потпредседник.

Тренутно побољшање односа може се у приписати тактичким прилагођавањима политике Бајденове администрације према Кини. Аналитичари у Пекингу сматрају да је смиривање у односима између САД и Кине тактичка пауза настала из неколико разлога.

Прво, Бајденови потези су одговор на забринутост из рационалних гласова унутар САД, који упозоравају на неуравнотеженост политике администрације према Кини. Наиме, интензивна конкуренција са Кином доводи до превеликих тензија у билатералним односима, и забринутост у свету.

Друго, САД су макар и посредно укључене у борбе на два фронта – руско-украјински рат и израелски са Хамасом. То за САД има значајну цену, финансијску, дипломатску, политичку и етичку. Док се Вашингтон суочава са хитним спољним кризама, последње што му треба је још једна ванредна ситуација, у Тајванском мореузу или Јужном кинеском мору.

Треће, Бајденова администрација увиђа потребу за сарадњом НР Кине у решавању различитих глобалних проблема попут сукоба у Украјини, регионалних нестабилности, климатских промена, економских и трговинских питања, међународних финансија и опиоидне кризе у САД.

Четврто, као домаћин 30. Самита АПЕК, САД су организовањем разговора Бајдена са Сијем настојале да покажу своје глобално лидерство и побољшају властити имиџ у свету. Бела кућа је придала велику важност убеђивању највишег руководства Кине да учествује на скупу АПЕК и састанку лидера две државе.

Пето, питања у вези са Кином биће истакнута на председничким изборима у САД 2024. године. Бајден се можда нада да би састанак са Сијем могао да подстакне његову кампању за реизбор, а анкете му тренутно не надахњују много поверења. Пекинг ће можда морати да узме у обзир Бајденове шансе да изгуби изборе следеће године и да се у Белој кући појави нови станар.

Шире, Бајденова администрација нема намеру да суштински промени тренутну политику заузимања оштрог става према НР Кини. Све док готово једногласни, амерички политичари задржавају осећај супериорности, хегемонистичко размишљање и идеолошке предрасуде главном ривалу, неће променити своју стратегију „обуздавања Кине”, сматрају аналитичари у Пекингу.

С обзиром на ове чињенице, ти аналитичари сугеришу да Пекинг усвоји паметну стратегију управљања конкуренцијом и сарадњом са САД, чак и тражећи сарадњу кроз конкуренцију. Кина мора увек имати на уму своје интересе у проналажењу додирних тачака са САД.

За Пекинг је приоритет да осигура да САД испуњавају обавеза „пет тачака”: да не теже новом хладном рату; не настоје да промене политички, економски и социјални систем у НР Кини; не труде се да се супротставе Кини јачим удруживањем са савезницима у Азијско-пацифичком региону; не подржавају „независност Тајвана”; и не траже сукоб са НР Кином.

У тим оквирима је могуће утврдити и подручја у којима се интереси Пекинга и Вашингтона преклапају и спречити ескалацију кинеско-америчке конкуренције и сукоба. Стабилни кинеско-амерички односи су у најбољем интересу обе земље и играју кључну улогу у обезбеђивању глобалног мира и регионалне стабилности.

Спајање поменутих фактора у обе земље довело је до садашњег пражњења. Међутим, остаје да се види колико ће трајати овај позитиван импулс. Довољно је рећи да је далеко од интереса САД и НР Кине – у ствари, целог света – да се сукобљавају.

Водеће земље имају одговорност за јачање усклађивања и сарадње у међународним и регионалним питањима. Међу најважнијим, НР Кина и САД су највеће светске привреде. Њихове економске јединице чине више од трећине светског БДП, а билатерална трговина око петине. Односи између две земље одређују и економску климу у свету.

Уредник и новинар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa