Preklapanje interesa Amerike i Kine

Nestabilni američko-kineski odnosi pogoršani su početkom 2023. pošto je ratno vazduhoplovstvo Sjedinjenih Američkih Država oborilo kineski balon uz američku istočnu obalu. Malo ko je predviđao da će najvažniji bilateralni odnosi na svetu biti brzo primireni. No, upravo se to dogodilo.

Predsednici SAD i Narodne Republike Kine Džo Bajden i Si Đinping su se sastali na marginama nedavnog foruma za Azijsko-pacifičku ekonomsku saradnju (APEK) u San Francisku. Dogovorili su obnovu dijaloga između dveju vojski da će sarađivati u borbi protiv droge, veštačke inteligencije i klimatskih promena. Oživljena je nada.

Ovakav razvoj događaja je omogućen spajanjem faktora sa obeju strana. NR Kini je potreba da oživi domaću privredu verovatno uticala da poboljša veze sa SAD. Međunarodni monetarni fond (MMF) nedavno je povećao procenu rasta kineskog ukupnog domaćeg proizvoda (BDP) u 2023. na 5,4 odsto, što govori o poverenju međunarodne zajednice u privredu te države. No druga najveća (po nekim  merilima i prva) ekonomija sveta se suočava sa problemima ponovnog pokretanja posle pandemije kovida krajem 2022.

Uz to, ekonomski odnosi sa SAD postaju sve napetiji od početka trgovinskog rata 2018. Direktna strana ulaganja su pod pritiskom jer politika Vašingtona odvodi američki novac iz Kine. Peking treba da smiri strane ulagače i oživi nacionalnu privredu.

Uprkos ograničenim izgledima za uspeh, predsednik Si je došao na samit APEK. Zvanični Peking deluje pomiriteljski, sebe smatra odgovornom zainteresovanom stranom i izbegava mogućnost da iskoristi trenutne nevolje SAD, mada ove i dalje daju prioritet rivalstvu sa NR Kinom.

Peking se i do sada zalagao za obostrano korisnu saradnju, dok iz Vašingtona pak pričaju o odgovornom upravljanju konkurentskim nadmetanjem velikih sila. Sada su se državnici barem složili da rade na postizanju veće stabilnosti i određene saradnje.

Kao rezultat susreta Bajdena i Sija treba da ojačaju kanali komuniciranja i saradnja na pitanjima od zajedničkog interesa, što može sprečiti dalje pogoršanje uzajamnih odnosa i razoran sukob između dve sile. Namera je da američko-kineski  odnosi budu poboljšani.

Trenutna američka politika prema Kini je kombinacija angažmana i dijaloga, zajedno sa strateškom konkurencijom. Peking je pristao na zahtev Vašingtona da se najviši rukovodioci sastanu, iako SAD nisu povukle izjavu državnog sekretara Entoni Blinkena da će odnosi sa Kinom biti „konkurentni kada je to potrebno, kooperativni kada je to moguće i borbeni kada je to potrebno”.

Bajdenov pristup Kini se čini strateškim i taktičkim potezom, a ne fundamentalnom promenom politike. U stvari, SAD prilagođavaju politiku prema Kini još od strategije „okretanje ka Aziji” administracije Baraka Obame, kome je Bajden bio potpredsednik.

Trenutno poboljšanje odnosa može se u pripisati taktičkim prilagođavanjima politike Bajdenove administracije prema Kini. Analitičari u Pekingu smatraju da je smirivanje u odnosima između SAD i Kine taktička pauza nastala iz nekoliko razloga.

Prvo, Bajdenovi potezi su odgovor na zabrinutost iz racionalnih glasova unutar SAD, koji upozoravaju na neuravnoteženost politike administracije prema Kini. Naime, intenzivna konkurencija sa Kinom dovodi do prevelikih tenzija u bilateralnim odnosima, i zabrinutost u svetu.

Drugo, SAD su makar i posredno uključene u borbe na dva fronta – rusko-ukrajinski rat i izraelski sa Hamasom. To za SAD ima značajnu cenu, finansijsku, diplomatsku, političku i etičku. Dok se Vašington suočava sa hitnim spoljnim krizama, poslednje što mu treba je još jedna vanredna situacija, u Tajvanskom moreuzu ili Južnom kineskom moru.

Treće, Bajdenova administracija uviđa potrebu za saradnjom NR Kine u rešavanju različitih globalnih problema poput sukoba u Ukrajini, regionalnih nestabilnosti, klimatskih promena, ekonomskih i trgovinskih pitanja, međunarodnih finansija i opioidne krize u SAD.

Četvrto, kao domaćin 30. Samita APEK, SAD su organizovanjem razgovora Bajdena sa Sijem nastojale da pokažu svoje globalno liderstvo i poboljšaju vlastiti imidž u svetu. Bela kuća je pridala veliku važnost ubeđivanju najvišeg rukovodstva Kine da učestvuje na skupu APEK i sastanku lidera dve države.

Peto, pitanja u vezi sa Kinom biće istaknuta na predsedničkim izborima u SAD 2024. godine. Bajden se možda nada da bi sastanak sa Sijem mogao da podstakne njegovu kampanju za reizbor, a ankete mu trenutno ne nadahnjuju mnogo poverenja. Peking će možda morati da uzme u obzir Bajdenove šanse da izgubi izbore sledeće godine i da se u Beloj kući pojavi novi stanar.

Šire, Bajdenova administracija nema nameru da suštinski promeni trenutnu politiku zauzimanja oštrog stava prema NR Kini. Sve dok gotovo jednoglasni, američki političari zadržavaju osećaj superiornosti, hegemonističko razmišljanje i ideološke predrasude glavnom rivalu, neće promeniti svoju strategiju „obuzdavanja Kine”, smatraju analitičari u Pekingu.

S obzirom na ove činjenice, ti analitičari sugerišu da Peking usvoji pametnu strategiju upravljanja konkurencijom i saradnjom sa SAD, čak i tražeći saradnju kroz konkurenciju. Kina mora uvek imati na umu svoje interese u pronalaženju dodirnih tačaka sa SAD.

Za Peking je prioritet da osigura da SAD ispunjavaju obaveza „pet tačaka”: da ne teže novom hladnom ratu; ne nastoje da promene politički, ekonomski i socijalni sistem u NR Kini; ne trude se da se suprotstave Kini jačim udruživanjem sa saveznicima u Azijsko-pacifičkom regionu; ne podržavaju „nezavisnost Tajvana”; i ne traže sukob sa NR Kinom.

U tim okvirima je moguće utvrditi i područja u kojima se interesi Pekinga i Vašingtona preklapaju i sprečiti eskalaciju kinesko-američke konkurencije i sukoba. Stabilni kinesko-američki odnosi su u najboljem interesu obe zemlje i igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju globalnog mira i regionalne stabilnosti.

Spajanje pomenutih faktora u obe zemlje dovelo je do sadašnjeg pražnjenja. Međutim, ostaje da se vidi koliko će trajati ovaj pozitivan impuls. Dovoljno je reći da je daleko od interesa SAD i NR Kine – u stvari, celog sveta – da se sukobljavaju.

Vodeće zemlje imaju odgovornost za jačanje usklađivanja i saradnje u međunarodnim i regionalnim pitanjima. Među najvažnijim, NR Kina i SAD su najveće svetske privrede. Njihove ekonomske jedinice čine više od trećine svetskog BDP, a bilateralna trgovina oko petine. Odnosi između dve zemlje određuju i ekonomsku klimu u svetu.

Urednik i novinar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista