Понедељак, 20.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Самошани не заборављају Владимира Фијата

​Најпознатији мештанин даровао је родном селу драгоцену заоставштину – сав свој иметак, све што је сакупио током животa дугог само 55 година
Самошани не заборављају Владимира Фијата
Представа „Златне лестве” међу Фијатовим портретима (Фото О. Јанковић)

Самош – Самошанин Владимир М. Фијат, трговачки путник, српски добровољац и солунaц, колекционар, па и посластичар на двору Карађорђевића, родио се пре 160 година. Његово родно село, на рубу општине Ковачица, не пропушта да обележи значајне датуме везане за живот најпознатијег мештанина, који га је осим изузетном биографијом, задужио и изузетном заоставштином.

Све је у Самошу у знаку Владимира Фијата. И дом културе и галерија, који носе његово име и чувају легат – богату збирку уметнина и баш ту је одржано и вече сећања. Сабрали су се, не само Самошани већ и притекли гости, те уприличили културно-уметнички програм, уз поезију Јасмине Исаиловић, књижевнице из Црепаје, и Ђурице Крстине из Ковачице, док је позоришни комад „Златне лестве” о Михајлу Пупину, извео глумац и режисер Фуад Табучић.

„С поносом славимо 160 година од рођења Владимира Фијата. Ми овде у Самошу немамо често неке веће манифестације, те је ово значајан тренутак, а имамо чиме да се похвалимо. Владимир Фијат нам је оставио на чување значајну заоставштину која говори о животу места, школовању, његовом боравку на ратишту током Првог светског рата, што је он описао у свом рукопису. Самош можда спада у мања села, али је за нас велик. Овде су одувек живели неки значајни људи и уметници, попут Младена Маркова, добитника Нинове награде, а данас је наша житељка и Симонида Станковић, ћерка Милића од Мачве”, напомиње Јелена Трајковић, директорка Дома културе у Самошу, који је носилац свих програма посвећених Фијату.

Тако Самошани покушавају да се достојно одуже човеку који је свом завичају даровао вредну збирку слика, мноштво записа, докумената и повеља, албум са 720 документарних фотографија из Првог светског рата. Ту је и Фијатово ордење заслужено на бојном пољу и портрети његових предака, такође виђених људи, апсолутно сав иметак, све што је сакупио током живота дугог само 55 година.

Галерија легат реновирана је пре десетак година и дом је вредне заоставштине, али јој недостаје промоција.

 „Мало смо забачени. Ипак редовно приређујемо свечаности, обележавамо важније датуме, окупљамо песнике, писце, уметнике мештане и госте. Имамо добру сарадњу са нашом школом и све чешће су легату гости и основци, а историчари им приповедају о нашем најпознатијем претку, који је и неретко јунак њихових писмених радова”, прича Јелена Трајковић, директорка Дома културе „Владимир Фијат” у Самошу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.