Метро у Београду напокон постаје јава

Проблеми у јавном саобраћају и гужве у граду један су од већих проблема, али будимо реални, то је проблем с којим се данас суочава свака светска и европска метропола. Немам намеру да тражим оправдања, ми, социјалисти, никада нисмо од проблема бежали, већ смо се трудили да проблеме решавамо. Овог лета смо пустили у саобраћај Обилазницу око Београда, која је од вишеструког значаја за све, како за нас који живимо у овом граду, тако и за оне који пролазе кроз Београд, каже у интервјуу за „Политику” Тома Фила, први на листи „Ивица Дачић – Премијер Србије, Тома Фила – Градоначелник Београда”.

Како бисте решили проблем саобраћајних гужви у Београду? Шта је главни узрок гужви? Проблеме у јавном саобраћају грађани су апострофирали као најважније?

Београдска обилазница је смањила број возила на „Газели”, којом дневно прође 150.000 возила, растеретила је транзит кроз центар града, смањила буку и број саобраћајних незгода, али и исто тако допринела смањењу емисија штетних гасова. Обилазница око Београда је повезана и са другим веома значајним саобраћајницама, као што је ауто-пут Обреновац–Сурчин или ауто-пут Сурчин – Нови Београд, које смо у протеклом периоду изградили заједно с нашим коалиционим партнерима из СНС-а. Сматрамо да ћемо наставком изградње нових путева значајно растеретити саобраћај у центру града, али да ћемо најпре брже и боље повезати људе. Важно је рећи да још један вишедеценијски сан Београђана полако постаје јава. На  Макишком пољу започели смо изградњу депоа будућег београдског метроа. Ове две велике инвестиције су део значајних улагања у саобраћајну инфраструктуру, у нове булеваре и тргове, у нове мостове и тунеле,  део су великог програма улагања у саобраћајне везе, као израз наше решености да одговоримо изазову саобраћајних гужви у Београду.

Проблем аеро-загађења у Београду и заштита животне средине такође су веома важна питања за суграђане, како их решити?

Загађење ваздуха је добрим делом и данак убрзане урбанизације и динамичног развоја, какав „плаћају” све велике престонице и градови. Из тог разлога политика заштите животне средине треба да пружи одговоре и решења за одрживи развој Београда у будућности. Међу основним активностима на том пољу налази се наставак обнављања зеленог фонда, што значи непрестано пошумљавање Београда. Желим да истакнем да се у последњој деценији пошумљавање одвијало на преко 1.000 хектара шумског земљишта с преко два и по милиона и више од три хиљаде дрворедних садница. Наравно да то није довољно, треба да настављамо с подизањем процента пошумљености града Београда. У складу са савременим трендовима у свету, како сам већ рекао, набавили смо 100 нових аутобуса с погоном на компримовани гас, који су пуштени у саобраћај у новембру прошле године. Дакле еколошка одрживост јавног градског превоза представља веома важну тачку у решавању аеро-загађења. Урадили смо много на гашењу котларница на гас и мазут у јавним установама и заменили их даљинским грејањем. Али то је само почетак, јер је пред нама огроман задатак да обезбедимо и убедимо грађане са индивидуалним ложиштима да пређу на еколошки прихватљива горива.

Да ли је могуће решити проблем паркирања у Београду?

Проблем паркирања је још једна последица све већег стандарда грађана који купују све више аутомобила. Данас није необично да породица има два или три аутомобила. Такође, Београд је као велика раскрсница путева ка југу и истоку Европе неминовно загушен транзитним саобраћајем, где возачи неретко бирају наш град као стајалиште за одмор. Све то изазива мањак простора за паркинг. Решење овог проблема захтева мере. Неке од тих мера већ предузимамо и испред спортске хале „Пинки” у Земуну, где се гради истоимена подземна гаража која ће бити изграђена на површини од 5.407 квадрата, с једном подземном етажом са 150 паркинг-места. На другој страни града, тачније у Скерлићевој улици на Врачару, планирана је изградња још једне подземне гараже која ће у овом прометном делу града обезбедити нова паркинг-места. Проблем паркирања у Београду можемо да решимо и тиме што ћемо подстицати грађане да се више ослањају на железнички систем градског превоза. Људи ће од тога имати бројне предности, неће морати да размишљају о томе где ће паркирати своје аутомобиле, с мањом потрошњом горива оствариће веће финансијске уштеде, али ће исто тако имати и здравију животну средину.

Број места у вртићима је повећан и то је добро, али опет нису сва деца у могућности да се упишу, зар не?

Вртићи морају да буду доступни сваком детету на територији града Београда и у вези с тим напросто нема дилеме. Ми смо заједно с нашим коалиционим партнерима из СНС-а активно радили на том питању и, без обзира на све, не можете рећи да вртићи данас нису доступнији у односу на нека пређашња времена. Узмите само за пример то да смо до сада отворили и потпуно опремили преко 20 нових вртића. Друго, данас имамо 80.000 уписане деце, што је преко 34.000 малишана више у односу на, на пример, 2012. годину. Ми се трудимо да будемо подршка нашој деци у њиховом одрастању, зато смо, зарад боље бриге о њима, запослили и неколико стотина нових васпитачица и медицинских сестара. А што је најважније, државни вртићи су данас потпуно бесплатни за сву децу и заиста нема потребе да говорим колико смо тиме растеретили буџет њихових родитеља. Потпуно је бесплатна и настава енглеског језика за сву децу предшколског узраста, која је од овог месеца кренула и у државним и у приватним вртићима.

Каква је сарадња с приватним обдаништима?

Увек смо били отворени за помоћ и сарадњу с власницима приватних вртића. Град Београд је до ове године плаћао 80 одсто економске цене за боравак деце у вртићима, а од ове године плаћамо 100 одсто економске цене. Када је реч о самој економској цени, подсетићу вас да је она сада повећана са 28.000 на 33.000 динара. Град је прихватио да се средства убудуће уплаћују на рачун приватних вртића и изнео предлог да им од првог до петог у месецу уплаћује 33.000 динара за свако уписано дете. Наравно, уколико вртић из неких разлога то буде хтео, може да изабере опцију да средства буду уплаћивана на рачун родитеља.