Будимпешта похвалила акције српске полиције

Специјално за „Политику”
Будимпешта – Главни саветник мађарског премијера за унутрашњу безбедност Ђерђ Баконди похвалио је службе јавне безбедности у Србији због напора које у последње време чине како би се смањио број илегалних миграната у близини српско-мађарске границе. У изјави државним медијима он је подсетио да су у пограничном појасу на српској страни распоређене специјалне јединице полиције због погоршања јавне безбедности, додајући да је ухваћен већи број кријумчара људи и да су заплењени оружје, муниција, дрога и лажна документа.

„Захваљујући ефикасној полицијској акцији у Србији, број покушаја илегалних прелазака границе је опао. Наше јединице су такође на терену и заустављамо имигранте на линији заштитне ограде”, додао је.

Баконди каже да не прође дан а да у Европи не буде извршен неки терористички акт и да кријумчари људи, осим што остварују огромне финансијске профите, доводе масе људи илегално на територију суверених држава, игноришући граничне прописе и безбедносне захтеве. Рекао је да је током ове године регистровано 174.000 илегалних улазака у Мађарску и око хиљаду кријумчара људи, што је далеко више него претходних година.

Мађарска већ неколико година покушава да приволи Брисел да промени своју политику у области миграција, али су се резултати до сада огледали тек у спорадичним изјавама разумевања од стране функционера ЕУ. Ово питање, уз војну и финансијску подршку евроблока Украјини, с којом се Мађарска не слаже, главна је јабука раздора између Будимпеште и Брисела.

Као и неконтролисане миграције, влада у Будимпешти и евентуални пријем Украјине у ЕУ сматра својеврсном претњом по своју безбедност, посебно у области привреде. Мађарски министар за питања ЕУ Јанош Бока сматра да државе чланице Европске уније треба да имају стратешку дебату о заједничкој политици у вези с Украјином. У интервјуу пољском дневнику „Жечпосполита” он је рекао да Украјина има више обрадивих површина од укупне површине Италије и да је просечна украјинска фарма већа од хиљаду хектара, док је просек у ЕУ 2,5 хектара.

„Због тога је настала неравнотежа кад су украјински производи преплавили централноевропска тржишта”, додао је и подсетио да би Украјина, у случају да буде примљена у ЕУ, била највећи корисник бенефита заједничке пољопривредне политике и прималац кохезионих фондова.

Бока је изразио сумњу да европско тржиште може да иде укорак с интеграцијом Украјине и навео приоритете мађарског председавања Европској унији у другој половини следеће године: „Приоритети су европска конкурентност, демографски изазови у ЕУ, будућност кохезионе политике, миграције, европска безбедносна и одбрамбена политика и проширење ЕУ.”

Такође је јасно ставио до знања да је Европски парламент једини институционални актер с израженим политичким резервама у погледу мађарског председавања ЕУ. Савет ЕУ, чије је унутрашње питање председавање тим телом, не дели ове резерве, рекао је он.

„Проблеми с Европском комисијом настају само ако она превазилази надлежности садржане у уговорима, односно када делује као политички комитет. Тада, међутим, комисија мора да прихвати да ће ући у политичку конфронтацију с оним државама чланицама које не деле њену политичку агенду”, додао је.

Мађарски премијер Виктор Орбан сматра да питање приступања Украјине Европској унији није на одговарајући начин припремљено. Он тврди да није било консултација с државама чланицама, већ да је то питање „само представљено као тема о којој Европска комисија треба да гласа”.

Комисија, по њему, треба да схвати да је тренутна ситуација с проширењем ЕУ њена грешка и да то питање покрене тек кад се о њему консултује с државама чланицама. То је важно у смислу одржавања националне независности, додао је.

„Европска унија није у Бриселу, тамо су бирократе. ЕУ је у Будимпешти, Варшави, Паризу и Берлину… Дакле, ако се ми, државе чланице, сложимо око одређених питања, онда имамо став ЕУ. Ако не можемо да се договоримо, нема става ЕУ”, рекао је Орбан у интервјуу за државни Радио Кошут.

Поновио је став своје владе да је потребан прекид ватре уместо рата и да не треба трошити новац на рат, већ на прекид ватре.

„Залажемо се за стварање фонда у оквиру ЕУ, у који можемо одвојено да улажемо новац”, рекао је Орбан, истичући да је до сада даван новац из буџета, „који се растегао преко предвиђених оквира”. Буџет ЕУ, по њему, требало би изменити, „јер је новца понестало”.

Мађарски став је да, ако желимо да дамо новац Украјини, то треба да ради свака држава чланица посебно, а не да се кријемо иза леђа ЕУ”, рекао је Орбан.