Зелене обвезнице предуслов енергетске транзиције

За енергетску транзицију Србије потребно је више од 20 милијарди евра и тај новац не може доћи само из државног буџета, нити од кредита комерцијалних банака или страних фондова, него се морају наћи нови модели финансирања, као што су зелене обвезнице, истакао је данас руководилац Центра за циркуларну економију Привредне коморе Србије Синиша Митровић.Он је новинарима на другој регионалној конференцији о енергетици и екологији „Look up” на Kопаонику казао да је Србија због последица климатских промена имала директан губитак од скоро осам милијарди евра од 2000. године.„Ми данас не рециклирамо ни фармацеутски, ни текстилни отпад, нити батерије. То је велика шанса за нове инвестиције за оно што се зове зелена радна места”, казао је Митровић.

Председник Фискалног савета Павле Петровић је, одговарајући на питање да ли је Савет радио економске процене неопходног улагања у заштиту животне средине, навео да је прва таква анализа урађена још 2018. године.„Ми смо 2018. радили велику студију, а након две године и њену иновацију. Тада је процењено да годишње треба да се улаже око 500 милиона додатно, што смо ми и предлагали. Дуго није ништа рађено, сада је почело, око 100-200 милиона, али то још није довољно. То су још елементарне ствари као што су пречишћавање вода, то су депоније, проблем пијаће воде, које су остављене по страни”, рекао је Петровић.

Грчки економиста, некадашњи министар финансија Јанис Варуфакис рекао је на конференцији да Европа има Европску инвестициону банку (ЕИБ) која је шест пута већа од Светске банке, али и даље није довољно велика да плати зелену транзицију.„Ми смо предлагали да када већ Европска централна банка (ЕЦБ) штампа новац, зашто не бисмо направили сарадњу ЕИБ и ЕЦБ. Ако морате да потрошите стотине милиона евра годишње на зелену транзицију, зашто ЕИБ не изда такву обвезницу. Једино што вам треба да се оне распродају као колачи је било саопштење ЕЦБ и да ако су поврати на обвезнице преко 0,5 одсто онда ће их ЕЦБ аутоматски купити”, рекао је Варуфакис.

Додао је да би на овај начин ЕУ имала „касицу прасицу” од 400, 500 милиона евра годишње за разне зелене пројекте.