Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Чувајте се доброчинитеља

Чувајте се доброчинитеља

Неки од најгорих возача на путевима око Вашингтона имају симбол рибе на свом аутомобилу. Тај симбол – на налепници или магнету – представља Исуса Христа и хришћанство. Ипак, приметио сам да се многи ови следбеници Исуса понашају непристојно и мисле само на себе, нестрпљиви су и често лоши возачи. Човек би очекивао више од неког ко је на свој аутомобил залепио рибу.

Нешто слично дешава се са многим невладиним организацијама у Америци – онима којима је у називу „мир”, „правда” и „демократија”. Често сам доживљавао да људи који представљају ове организације не само да су интервенционисти и ватрени навијачи америчких војних акција– од бомбардовања Србије до упада у Ирак – него спадају међу најлицемерније људе које знам. Међународна кризна група бар нема ни „мир” ни „демократију” у свом имену. Њима је, како је приметио један високи алжирски дипломата, барем име прецизно, „где год оду изазову кризу”.

Иронија је у томе што се за многе, који се издају за (сматрају) браниоце мира, демократије, грађанског друштва и владавине закона, испоставило да су неки од најнетолерантнијих, најнедемократичнијих и најратоборнијих људи које сам икада срео. Многи се куну да воле демократију, али тако мисле само ако су они ти који одлучују шта је демократија, а шта не. Исто тако, већина њих говори о слободи мишљења и изражавања, али би волели или да ограниче или потпуно одузму те слободе онима које они оцене као „недемократе” или „националисте”. Као што видимо, ово није само амерички феномен. У Србији сам слично искуство доживео са набеђеним активистима и бранитељима демократије, људских права и мира.

Недавно су се чуле изјаве познатих активиста за људска права и демократију о појединим новинама, укључујући и ове, и о одређеним новинарима. Изгледа да ове бранитеље већег добра узнемиравају две ствари: прво, мисле, изгледа, да критике на рачун Европске уније треба на одређени начин да ублажи већа концентрација „добрих” ствари које долазе из ЕУ. Они заправо кажу да критике ЕУ треба препустити само таблоидима и да озбиљни медији по дефиницији треба да буду проевропски. Друго, кад су у питању људска права и индивидуалне слободе, изгледа да се ова права и слободе селективно интерпретирају и дефинишу у складу с идеолошким становиштем по коме ЕУ по дефиницији значи веће поштовање људских права. Ови политички активисти и апологете ЕУ (јер то је оно што постају) у суштини не могу да прихвате да неко може да се залаже за прикључивање ЕУ, а да у исто време буде критичан према тој организацији. Што је још важније, они показују да немају практично никакво поверење у своје суграђане и зато имају мало поверења у демократију. Више би волели да елита – у којој би они имали истакнуте улоге – одлучује о „већем добру” друштва и државе.

Прави мотив ових бранитеља истине, демократије и свега повезаног са ЕУ јесте да се обузда свака озбиљна критика те институције, што њима даје моћ и истовремено дисквалификује било ког критичара или противника. Другим речима, хоће да буду политички активни без равноправних услова на терену и без политичког ризика или одговорности кроз изборе. Желе моћ, али не и одговорност која с њом долази. Истина је да је њихова подршка ЕУ и идејама демократије и људских права шупља колико и њихово разумевање ових идеја. Ако то није тако, како онда објашњавамо њихово ћутање кад говоримо о томе да су неке чланице ЕУ признањем независног Косова прекршиле међународно право. Како другачије објаснити зашто ћуте пред даљим кршењем основних људских и грађанских права Канцеларије високог представника у Босни, што последично утиче на животе чак и грађана Србије? Зашто ћуте (осим наравно кад је у питању Русија) над отвореним мешањем страних влада и дипломата у унутрашњу политику Србије, које изобличава демократију и угрожава изборе?

У САД постоји реч за ову врсту активиста. О њима се често говори као о доброчинитељима. Ако разговарате са људима у чије су име они чинили добра, можда ћете чути молитву која гласи: „Господе, заштити ме од доброчинитеља и спаси ме од непријатеља”.

У Србији, као и у Америци, често је тешко наћи разлику између ове две категорије.

Коментари23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.