Волонтери – доброчинитељи великог срца и душе

Црвени крст Србије највећа је и најстарија волонтерска организација у земљи која окупља 60.000 волонтера. Од тог броја 60 одсто организације чине млади. Волонтери раде на унапређењу своје заједнице и истовремено кроз рад, бригу и учење мењају своје животе и животе својих суграђана. Они помажу заборављенима, повређенима, усамљенима, доносе утеху онима који пате и представљају ослонац у тешким временима. Једном речју, они су нада многима. Због тога и не чуди што је „Нада” слоган Међународног дана волонтера обележеног 5. децембра.

– Црвени крст Србије поносан је што негује добровољност и хуманост кроз активности својих 60.000 волонтера. Међу њима има по годинама и по духу младих. Оних који су се тек заразили клицом доброчинства, као и оних који су раду у Црвеном крсту посветили деценије. Оних који су својој деци показали лепоте пута волонтерског ангажовања и повели их њиме. Ти људи су пружали утеху, бринули о деци, старима, болеснима, они су образовали, спасавали, давали крв и мотивисали друге да учине исто тиме спасавајући животе. Они су поклонили својим заједницама готово милион часова волонтирања у току ковид пандемије. И увек будили наду – кажу Црвеном крсту Србије.

У овој хуманитарној организацији позивају све који имају у себи искру воље да помажу другима и желе да учествују у развоју хуманијег света да им се придруже. Волонтери могу бити особе из свих друштвених група, свих узраста и имовинских стања, могу да учествују у сталним акцијама, али и оним периодичним.

– Добробити од волонтерског рада небројене су, како за самог волонтера тако и за његову средину и целокупну заједницу. Волонтерско ангажовање јача веру у сопствене могућности, сузбија депресију, побољшава физичку спремност и доноси непроцењиву награду захвалности од људи којима је пружена помоћ. Волонтирањем помажемо другима, али и указујемо на проблеме и потребе око нас, а такође изграђујемо и осећај солидарности. Волонтери омогућавају да они који имају отежане животне околности постану равноправни чланови друштва и штите рањиве угрожене групе од економске и политичке маргинализације – истичу у овој организацији.

Рад волонтера оснажује заједнице, чини их отпорнијим на ризике, као што су природне катастрофе, здравствене економске и политичке кризе. То се код нас у пракси доказало много пута. Волонтери Црвеног крста били су у првим редовима у време избегличке кризе и ратова деведесетих, у време незапамћених поплава у Србији 2014, земљотреса, за време мигрантске кризе, у доба ковида…

Волонтирање је посебно значајно у заједницама које су економски мање развијене, у сеоским и удаљеним крајевима где је солидарност њених чланова најдрагоценији ресурс који заједница има на располагању. Волонтирање помаже друштву да буде хуманије, толерантније и напредније у сваком погледу.

Међународни Црвени крст највећа је и најстарија хуманитарна организација на свету, а породица волонтера друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца броји више од 17 милиона чланова. У овој групи добровољаца значајан део чини мрежа волонтера Црвеног крста Србије и свих организација Црвеног крста у Србији.

Не очекују материјалну надокнаду

Међународни дан волонтера установила је Генерална скупштина Уједињених нација и обележава се од 1985. године. Циљ овог програма је подстаћи што већи број људи да понуде своје волонтерске услуге. Људи добре воље, како их називају, за своје услуге не очекују материјалну надокнаду, сем моралних и друштвених сатисфакција, помагање и посвећивање времена другима сматрају изразом људске хуманости, солидарности и узајамности, као и осећањем одговорности за своју заједницу.

Трибина на Факултету политичких наука

Поводом Међународног дана волонтера, на Факултету политичких наука организована је трибина под називом „Од волонтера до професионалаца” коју је „ИАН Међународна мрежа помоћи” организовала у сарадњи са Унијом студената социјалног рада. На трибини су о важности присуства волонтера у друштву говорили Александар Тасић, Софија Недељковић и Исидора Стојановић, чланови ИАН-а.

Т. П.