Победа Тејлор Свифт је катастрофа за западни естаблишмент

Сваке године уредници престижног америчког часописа Тајм бирају особу, групу, идеју или објекат који је у добру и злу оставио највећи утицај на свет. Новоокруњени овогодишњи победник је америчка кантауторка Тејлор Свифт.

Избор је потпуно оправдан, из разлога који довољно говоре о тренутном стању западног света, пише Рејчел Марсден чувена канадска новинарка и универзитетски професор.

У години коју је обележило милијарде готовине западних пореских обвезника које су лопатом избачене у Украјину, Свифтова је била једина особа која је доспела на насловне стране због свог самосталног доприноса америчкој економији.

Са 93 милиона долара које су фанови потрошили по емисији „Вашингтон пост” процењује да би само њена турнеја Ерас могла да дода 5,7 милијарди долара америчкој економији. То је велики потенцијал за плаћање пореза за земљу зависну од потрошње.

Чудо је да прошлогодишњи победник, украјински председник Владимир Зеленски, још није затражио од Свифтове да му преда новац директно, или у најмању руку захтева да му се дозволи да јој придружи на турнеји у гаћама,  без панталона, уз рутину свирања клавира без руку. 

Председник Федералних резерви САД Џером Пауел ушао је у ужи избор заједно са Тејлор, посебно због покушаја „меког слетања“ америчке економије усред инфлације и потрошње, али тај конкретни авион и даље јури низ писту. Дакле што се тиче напора да се економија извуче из ланца он је очигледно само способан да буде копилот Тејлор Свифт. Или Барбика. Зато што је филм о Барбици успео да прикупи 1,4 милијарде долара широм света за америчку економију како би надокнадила грешке Вашингтона.

Можда Пентагон може да обоји неке од својих бомби у ружичасто у част Барбикиног економског доприноса пре него што их пошаље у Кијев. Или само нека их вози џиновска Барби на надувавање.

Оно што је најупечатљивије у вези овогодишњег ужег избора и његовог коначног победника је оно што говори о слабљењу улоге традиционалног западног естаблишмента.

Холивудски писци и глумци нашли су се на листи због свог штрајка против филмских студија, потеза који једва да је оставио траг на публику у овој ери стриминг сервиса и глобализације, где библиотеке са милионима филмова и емисија, старих и нових, из свих крајева света, на разним језицима, већ стоје људима на дохват руке. Постојало је време када је Холивуд представљао предводник  америчке доминације меке моћи. Публика која слеже раменима око штрајка холивудских радника показује да то више није случај.

Тужиоци који су подигли 90 оптужби за кривична дела против бившег председника САД Доналда Трампа нашли су се на листи финалиста. Вероватно они су једна од ретких ствари које стоје на путу поновном избору Трампа предводника ГОП-а следећег новембра, осим самог Трумпа.

Али чињеница да он још увек успева да победи републиканску конкуренцију у анкетама између појављивања на суду, довољно говори о слабости естаблишмента. Чињеница да је Трамп тренутно у вези са актуелним председником Џоом Бајденом упркос томе што је недавно имао снимак који говори још више.

Извршни директор „Опен АИ“ Сем Алтман нашао се на листи, усред драме када је отпуштен, а затим поново запослен када су се запослени масовно побунили. Претпостављам да би то требало да га учини некаквим херојем против естаблишмента. У најмању руку он није отворено за естаблишмент, али он надгледа технологију која је уграђена у апликацију „Чат Џи-Пи-Ти.

Краљ Чарлс III једини лидер западног естаблишмента на ужем избору,  направио је рез само због свог постојања, и због чињенице да је његова мајка, краљица Елизабета II престала да то чини од прошле године.

„У тренутку промене за монархију, он је означио моћ традиције“, приметио је Тајм, говорећи о његовом „ деценијском чекању на престо“, што звучи као еуфемизам за просечног обожаваоца Тејлор Свифт који чека у реду за тоалет на концерту.

Коначно, заокружују листу, ту су руски председник Владимир Путин и кинески лидер Си Ђинпинг. Једина два шефа држава на листи, и обојица су предводници новог мултиполарног светског поретка.

Очигледно Тајм је морало да оде чак и на други крај света да пронађе лидере који би чак могли да подигну обрве.

Бити Путин на корак од проглашења за личност године је сушта супротност антируској култури отказивања коју Украјина и њени западни покретачи естаблишмента покушавају да пропагирају.

Неки би могли помислити да то није много важно јер је то само пи-ар. Али њима су пи-ар и наратив све до чега им је стало. Они третирају пи-ар победе у западним медијима естаблишмента као да су победе на бојном пољу, дубоко на непријатељској територији. С обзиром да ствари тренутно на украјинском контраофанзивном фронту не иду баш најбоље, пи-ар и наратив су све што заиста имају. Они све више висе о концу како се стварност појављује кроз фасаду која се распада.

Говоримо о људима који измишљају награде да дају једни другима. Што се њих тиче, Путинова пи-ар победа у престижној публикацији западног естаблишмента је у суштини ратни злочин против Кијева.

Путин и Си нису били крајњи победници овога пута, иако је Путин победио 2007.  године. Међутим чињеница да је Путин дошао на ову листу што је прошле године било незамисливо сугерише да се пи-ар плима окреће. А чињеница да је западни естаблишмент тако упадљиво неупадљив и беспрекоран, што доказује његово одсуство са овогодишње листе, али говори и зашто је тако.