Фиксна рата уместо ниске камате

Кредити се у Србији одобравају углавном уз променљиву камату, па је наредна рата велика тајна. Ако је за утеху, и у окружењу „владају” варијабилне камате, чија висина зависи од промене такозваног еурибора и либора. Клијенти, ипак, могу да бирају између кредита индексираних у страној валути и динарских, истиче Клаус Привершек, нови председник Извршног одбора Уникредит банке. Банке би морале клијентима да објасне шта је укључено у цену кредита, а стратегија Уникредита је, како додаје, да буде банка „број један” у Србији по квалитету производа и услуга.

Грађани не могу да знају колико ће отплаћивати кредит у еврима или швајцарским францима са променљивом каматом за, рецимо, три године. Упркос томе, каже Привершек за наш лист, зајмови у францима им се чине повољнијим, јер је основна камата за ту валуту веома ниска. То сада изгледа примамљиво, али може отићи у супротном смеру.

– Проблем није само камата већ и курс. Јер, ако је плата у динарима, а кредит у другој валути, курс понекад може ићи наруку, али и створити велике невоље. Због тога све више покушавамо да утичемо на наше клијенте да узимају динарске кредите. На пример, недавно смо понудили „флеш кеш допуну” у динарима, чија је предност што се у наредних десет месеци тачно зна колика је рата, јер је непромењива. А када се зна унапред колики износ ће се плаћати, лакше се воде свакодневне финансије – истиче први човек те банке.

Разлог за веома изражене разлике између камате на кредите и депозите између Србије и земаља ЕУ је, како објашњава, пре свега ризик земље. Што је већи, банци се на позајмљени новац зарачунава и већа камата. Уз то, банке у Србији полажу и високу обавезну резерву.

– Позајмице су можда скупље у Србији него у окружењу, али грађани могу добити готово двапут већу камату на орочене евре него у суседним земљама – истиче наш саговорник. – На банкарским рачунима у Србији је око пет милијарди евра штедње, а свака озбиљна банка жели више да користи домаћи извор, јер је то за њу много боље него када зависи од финансирања споља. И за Уникредит је то веома важно, јер је за цео банкарски систем много здравије када се банке финансирају из депозита.

Финансијском кризом су биле највише погођене управо земље у којима су банке зависиле од спољног капитала. Позната руска банка, која се финансирала из иностранства је, како наводи, држала око 70 одсто укупно одобрених кредита на том тржишту. Настанком кризе, кредити су постајали све скупљи па је престала да их одобрава јер више није имала новца.

Да талас светске финансијске кризе није запљуснуо и нашу земљу потврђује податак да су банке у првој половини године оствариле профит готово једнак укупном прошлогодишњем. Привершек се не слаже са неким оценама да највеће банке диктирају камате, јер их је много и ниједна не доминира. А да се не понашају као „картел”, потврђује да директори не дискутују о висини камата, што је у неким земљама била пракса.

Нема опасности да ће и у Србији грађани доћи у ситуацију да не могу да врате кредите, каже Привершек, јер је Народна банка лимитирала задуженост. Како се Србија буде приближавала ЕУ, биће више страних инвестиција, плате ће расти, а са њима и кредитна способност.

– Такав развој сам видео у Словенији и сигуран сам да ће бити и у Србији која има велику предност и огроман потенцијал за економски раст, јер је већа земља са образованим становништвом и географски је добро позиционирана – закључује директор Уникредит банке, која у складу са позицијом Уникредит групе у региону централне и источне Европе жели да буде водећа у Србији. Тим стручњака креира нове производе, а у томе им помаже и искуство Групе присутне у 22 земље.

Бисерка Думић