Студенти купују потписе

Прелазни период у примени Болоњске декларације који ће потрајати и ову годину унео је велику збрку на високошколским установама. Иако факултети током читаве године "тренирају строгоћу" и понављају да су вежбе и предавања обавезни, јер нови наставни планови и програми подразумевају активност студената на настави, за упис наредне године негде је довољно само да академци имају довољно дубок џеп да плате потписе професора. Такође, на многим установама одобрен је безуслован упис виших година студија академцима који уче по старим наставним плановима и програмима. Тако ће четврту годину студија моћи да упише студент који још није положио све испите из друге године, а није ни редовно похађао наставу. Неки од њих ће апсолвентски стаж дочекати и са више од десет неположених испита.

Београдски Грађевински факултет истакао је на огласној табли да сви студенти наредну годину могу уписати и без три потписа којим професори потврђују да је студент редовно похађао обавезну наставу. Један потпис кошта 8.000 динара, па за ову услугу појединци морају да издвоје чак 24.000 динара. У овој установи истичу да стицање потписа углавном подразумева израду одређених елабората и да је управа наложила професорима да се договоре са студентима како да испуне услове неопходне за стицање потписа. Такође, на овој установи, као и на београдском Саобраћајном факултету, студентима треће и четврте године одобрен је безуслован упис у наредну годину. Иако поједини представници академаца сматрају да им је овим уступком учињена "медвеђа" услуга, руководиоци сматрају да другог решења није било.  

– Наставно-научно веће одобрило је безуслован упис наредне године студентима који раде по новим наставним плановима и програмима, јер немамо просторне ни кадровске капацитете који би нам омогућили да организујемо наставу за трећу годину студија и по новом и по старом програму. Било је немогуће да студенти који су прошле године одслушали трећу годину, а нису дали услов за четврту, обнављају годину јер би онда морали да уче по новим наставним плановима. Разлике су толико велике да би добили и неке нове испите са прве године – објашњава Јасна Плавшић, продекан за наставу Грађевинског факултета.

Према њеним речима, ово није први пут да на овој установи владају ванредна правила јер је до сличних ситуација долазило сваки пут када би се мењали наставни планови и програми.

– На четвртој и петој години имамо далеко већи број студената него што је уобичајено. То нам ствара и проблеме у настави јер немамо довољно велике учионице. Ипак, издржаћемо – истиче наша саговорница.

Иако је управа факултета свесна да ће велики број студената уписати апсолвентски стаж са гомилом неположених испита, претходна искуства, како кажу, показују да већина њих ипак успе да испуни своје обавезе и стекне диплому. 

Додатне проблеме високошколским установама донела је и одлука Министарства просвете да се праг пролазности неопходан за упис наредне године смањи са 60 на 37 бодова.  

Тако су факултети Новосадског универзитета, по препоруци Сената, добили дозволу да, уколико желе, сваки бод који студенти пренесу у следећу годину додатно наплате. То је изазвало буру протеста на Правном и Филозофском факултету чији су академци који преносе одобрених 20 бодова, према првобитној одлуци управе, морали да плате од 1.000 до 1.800 динара по поену. Одлука је укинута, бодови се не плаћају, али зато полагање сваког пренесеног испита кошта 3.000 динара на Филозофском, односно 6.000 динара на Правном факултету. Студенти новосадског Пољопривредног и Факултета техничких наука, не плаћају пренос бодова уколико имају потпис професора да су одслушали сва предавања и вежбе, док се на Академији уметности и Технолошком факултету ови намети не наплаћују.