Какву кампању је водила опозиција

Нешто више од недељу дана остало је до парламентарних и локалних избора, а општи је утисак да је опозиција водила кампању без много оствртања на сопствени програм и као главни циљ истакла смену председника Србије Александра Вучића и актуелне владајуће коалиције.

Кампања такозване прозападне опозиције окупљене око листе „Србија против насиља“ започела је у прилично непримереном маниру филмом „Ја, Александар: државни гамбит“ у коме се на пропагандни начин Александар Вучић без икаквих основа оптужује за распад Југославије и друге друштвене феномене који ни на који начин нису повезани са њим.

Упоредо са пропагандним филмом, медији који послују у оквиру Јунајтед групе, попут таблоида Данас, пуштају текстове којима се руше сви стандарди професије како би се дискредитовала породица председника Србије Александра Вучића. У потпуно недоличном маниру, инсинуира се да Анђелко Вучић није отац председника, а потом ни да млађи син Вукан није његово дете.

Србија против насиља и саучешћа

Током кампање, имали смо прилику да сазнамо и да нико из коалиције „Србија против насиља“ није изјавио саучешће породицама страдалих у масакрима у ОШ „Владислав Рибрникар“ и селима око Младеновца, иако су на таласу тадашњих протеста и дешавања започетих трагедијама, почели да базирају своју кампању.

Протести у којима се позива на жртве, организовани су месецима, а нико од челника није посетио породице страдалих, нити им упутио чак ни телеграм саучешћа.

Носилац листе „Србија против насиља“ Мирослав Алексић рекао је да није послао телеграм саучешћа и да не зна да ли је то учинио неко од колега из коалиције.

- Не мислим да је то била најважнија ствар која је могла да се уради у том тренутку – рекао је Алексић.

Да није било саучешћа потврдио је и кандидат за премијера ове листе Радомир Лазовић.

Мариника Тепић је отишла корак даље и родитељима убијене деце поручила да нико нема тапију на бол када су тражили да скупштина одустане од формирања Анкетног одбора на чијем челу је требало да буде.

Проглас

Подршку овом делу опозиције дали су и такозвани независни активисти и интелектуалци. Група коју је предводио глумац Драган Бјелогрлић започела је потписивање иницијативе назване Проглас.

Бјелогрлић је претходно на хрватској телевизији говорио против председника Србије Александра Вучића и критиковао стање у друштву, уз већ традиционално евоцирање југословенства.

- Не желим  да живим у зверињаку. Не желим  да живим у друштву где влада право јачег – биле су речи Бјелогрлића, иако је 23. августа 2021. године у нишком хотелу „Амбасадор“ претукао редитеља Гагу Антонијевића.

Тако је за медије који подржавају грађанистичку опозицију Србија постала „зверињак“ јер владајућу коалицију у земљи чини политичка опција са којом се не слажу. Притом, таква кампања посредно подразумева и омаловажавање велике већине народа који даје подршку председнику Вучићу.

Кампања која је започела Бјелогрлићевим наступом у Загребу, ишла је даље до Берлина, а потом поново преко Загреба.

Кандидати коалиције „Србија против насиља“ су, током посете Берлину, изразили своју приврженост политици немачке владе и изразили спремност да буду кредибилан партнер владајуће коалиције у тој земљи.

Шта можемо да учинимо за вас

Да ослањање на утицај страних фактора није нешто страно, открио је бивши председник Покрета слободних грађана Сергеј Трифуновић који је испричао детаље састанка опозиције у америчкој амбасади уочи избора 2020. године.

Како је навео, амерички изасланик Метју Палмер упитао је тада представнике опозиције "Момци, шта можемо да учинимо за вас?"

Сада се са правом може поставити питање хоће ли јавност поново, годинама касније, сазнати за сличне контакте уочи ових избора уколико их је било, а познавајући овакве чињенице, тешко је претпоставити да није.

Трифуновић је сведочио да су у присуству америчких дипломата све разлике  између опозиције нестале у неколико секунди, довољних да се прорачуна изборни резултат који би донео одређену позицију са које би се дуг страним „партнерима“ могао вратити.

Ђорђе Микетић се повукао из кампање

Кампања која је започела у Загребу, поново се вратила у Хрватску.

Кандидат листе „Србија против насиља“ Ђорђе Микетић наводно се повукао из кампање након што је у јавност изашао снимак на коме обнажен конзумира дрогу кокаин за коју тврди да је платио новцем из буџета, односно платом народног посланика.

Микетић је дао изјаву за загрeбачку Н1 коју је потом пренела филијала овог медија из Београда.

Подршка странаца и медији

Да је ослонац у кампањи искључиво потрага за подршком страних дипломата и медијским простором где би се из топлих студија приповедало о људским правима, демократији и махом критиковало са ниподаштавањем деловање Александра Вучића, посведочио је председник Демократске странке Зоран Лутовац.

Како је навео, он са коалиционим партнерима прелази читавих 8 километара дневно током кампање како би били са грађанима, а уколико се таква жртва захтева, пређе се и целих десет.

Песма за прошла времена

Да ствар буде интересантнија, функционер СПС-а из Блаца Дејан Димитријевић певао је токо једне прославе песму у којој вређа председника Србије Александра Вучића.

Димитријевић је искључен из странке, али је подсетио јавност на догађаје који доводе у питање лојалност СПС-а било којој политичкој опцији.

Широк коалициони потенцијал

Кампања одаје утисак и да неслагања између наизглед различитих политичких опција, све више бледе пред најавама сарадње свих опозиционих снага након избора, од зелено-левих, преко грађанских централистичких до десних.

Коалицију Двери-Заветници предводи Бошко Обрадовић који је већ имао искуство сарадње са функционерима бивше власти попут Драгана Ђиласа, Вука Јеремића, Бориса Тадића, Бојана Пајтића и других. Заправо, прилично је тешко набројати опцију са политичке сцене у Србији са којом Обрадовић није сарађивао или покушао да сарађује, што несумњиво сведочи о великом коалиционом потенцијалу Двери.

Заветнике Милице Ђурђевић Стаменковски напустио је високи функционер Марко Петровић из Краљева који је оптужио руководство за приближавање ставова са Драганом Ђиласом.

Драган Ђилас и Мариника Тепић истакли су као свој циљ формирање техничке владе после избора за коју ће им бити неопходни десничари.

Председник Нове ДСС Милош Јовановић отворено је најавио постизборну сарадњу са свима из опозиције без обзира на идеолошке разлике и као свој главни политички циљ навео смену председника Србије Александра Вучића и владајуће коалиције где год то буде могуће.

Управо ће могућности и опције бити познате након 17. децембра када ће прво одлучити бирачи, а после они које су делегирали својим гласовима.

Прочитајте и

Разједињени у идеологијама, уједињени против Вучића

Хоће ли признање геноцида бити део политичког договора

Како упокојити вампира после година које су појели скакавци