Нобелова награда за растурање Србије

Специјално за „Политику”
Москва, 10.октобра – Мартију Ахтисарију треба дати Нобелову награду за подстицање сепаратизма, рекао је данас Андреј Климов, заменик председника Комитета за међународне односе Државне думе Русије коментаришући додељивање Нобелове награде за мир финском политичару. „Ако је и заслужио награду, онда је то за подстрекавање рата и подстицање сепаратизма”, сматра Климов и додаје да у светској јавности не постоји јединствено мишљење о законитости плана којим је Ахтисари хтео да реши проблеме на Балкану.

Леонид Слуцки, први заменик председника Комитета за међународне односе руске думе, сматра да је додељивање Нобелове награде за миротворачку делатност бившем председнику Финске корак ка оправдању Запада за његово признање независности српске покрајине. Слуцки подсећа и да је Ахтисаријев план „на основу кога је проглашена независност Косова „отворио Пандорину кутију, нарушен је редослед ствари, наступила је „парада суверенитета” и догађаји на јужном Кавказу. Независност Абхазије и Јужне Осетије је само последица тих процеса”. „Генерална скупштина ОУН је ове недеље одобрила резолуцију која омогућава Србији да се обрати Хашком суду”, рекао је Слуцки додавши да је у таквој ситуацији одлука САД и европских држава да се Нобелова награда додели Ахтисарију „логичан гест”, али то у руском парламенту „не може да не изазове недоумицу”.

„Нобелов комитет дао је награду политичару који је погазио међународно право и одлуке Савета безбедности ОУН”, сматра Дмитриј Рогозин, политички представник Русије у НАТО-у. „Никако ми не иде у главу за шта је Ахтисари добио награду”, каже Рогозин.

Руски политичар подсећа да је Ахтисари од почетка био међународни посредник чија се мисија завршила „стрељањем Југославије 1999. године”. А онда је, према његовим речима, „стваралаштво господина Ахтисарија почело да се простире и на статус Косова. И све што је урадио тај фински државни службеник – то је фактички потпуна ерозија Резолуције Савета безбедности ОУН 1244 и стварање паралелног плана који је одбацио Савет безбедности, али који су тачно извршавали Американци и неки њихови европски савезници”.

Коначно је, закључио је он, дошло до тога да су „бивши екстремисти, терористи и наркотрговци освојили власт у влади Косова и почетком ове године прогласили сопствену независност”.

Додела Нобелове награде за мир бившем председнику Финске „изазваће мучан утисак” код оних који нису подржали његове методе решавања косовског конфликта, сматра Михаил Маргелов, председник Комитета за међународне односе Савета Федерације

„Да није било задатка ОУН у вези са Косовом, који Ахтисари, ма шта говорили, није испунио, додела те награде не би изазивала недоумице, али оне постоје код свих који не сматрају једнострану независност Косова законитом”, рекао је Маргелов.

Набрајајући раније Ахтисаријеве заслуге, Маргелов наглашава да је он имао само један неуспех, „али тај неуспех је резултирао ни мање ни више него поделом Србије”.

Јелена Гускова, руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за Словенске студије Руске академије наука, сматра да избор који је направио Нобелов комитет не служи на част Комитету, зато што је Ахтисари „веома одиозна фигура у читавој балканској кризи”.

„Он је човек двојних стандарда у чијим су се говорима врло често чули антисрпски тонови, човек који је наводно тежио миру, а натерао Србију да прихвати решење које јој није одговарало”, закључила је Гускова.

„Нобелов комитет покушава да легитимизује политичку активност земаља ОУН на Косову и на Балкану. Наравно, та награда је увек била политизована, али раније су доминирале друге идеје и вредности”, тврди Борис Кагарлицки, директор Института за проблеме глобализације.

Генерал-пуковник Леонид Ивашов, председник Академије за геополитичке проблеме, сматра да је додела награде Ахтисарију политичка плата за његов рад на растурању Југославије и отцепљењу Косова од Србије.

„Тешко је наћи недостојнију кандидатуру од Ахтисарија. Његов улог у рат, у рушење држава, посебно на Балкану, далеко је значајнији од његових напора за мир, који није успео да обезбеди”, рекао је Ивашов.

Генерал-пуковник је подсетио да је и сам учествовао у раду разних делегација и међународних комисија у чијем саставу је био и бивши фински председник.

„Тај политичар је радио на америчкој и НАТО страни и чинио све да уништи Југославију и одвоји Косово од Србије”, каже Ивашов.

Мало је медија у Русији који данас нису прокоментарисали доделу Нобелове награде за мир. Тако интернет издање „Русије” назива Ахтисарија човеком „који је отео Косово од Србије”, а „Правда” подсећа на недавно гласање у Уједињеним нацијама којим се Србији омогућава да се обрати Хашком суду. То је Запад доживео као тежак ударац, па је додела Нобелове награде „болесна реакција” на ту одлуку. „Најпре су, под утицајем САД, Црна Гора и Македонија признале независност Косова и на тај начин издале братски српски народ и ставили под знак питања сопствени опстанак коме прете ти исти Албанци. А онда је објављено да је Нобелов комитет доделио награду за мир Мартију Ахтисарију захваљујући чијем плану је Запад отргао Косово од Србије”, каже се у тексту.

„Аргументи и факти” такође повезују додељивање награде са гласањем у УН и закључују да је „одлука норвешког Нобеловог комитета за многе просто скандалозна”.